SREMSKA MITROVICA. Skitalac je naterani diplomirani inženjer ekonomije, planinar i avanturista po sopstvenom izboru.
Trošač cipela i zaljubljenik u poglede. Posetilac neobičnih i retkih geografskih mesta. Prijatelj planinarskih vodiča, seljaka i ponekog čarobnjaka. Strastveni sakupljač uspomena i pričalac priča o mestima za koje mnogi ne znaju ni da postoje. Nosilac sam brojnih nadimaka u raznim krajevima ali najčešće me zovu Skitalac.
Možda ste čuli za mene?
Dugo se nismo videli! Ma da, skitalo se na sve strane. Pitaš gde sam bio? Evo, sada uz kafu imam mnogo toga da ti ispričam. Može?
Moja današnja priča o putovanju počinje od Brankovca i ovo što vidiš je ruinirano odmaralište PTT -a. Imam jednu sjajnu ekipu, pođi sa nama do Rima i piramide u Fruškoj gori! Nisi znao da i to imamo? Onda ostani uz nas idemo u šetnju! Opet!
Dan je bio oblačan i na našu sreću meteorolozi su pogrešili u vezi prognoze. Jaka volja je rasterala oblake a da smo samo znali kuda će staza odvesti?!
Na Partizanskom putu između Crvenog čota i Vrdnika nalazi se izletište Brankovac i ne znam da li ste znali ali ovde je 2012 godine napravljen i prvi snowbord park kako mi je ispričao moj drugar Darko Božić, koji pored planinarenja voli i skijanje.
Šumska staza je vodila do prvog vidikovca koji se zove Kobilica zbog terena koji podseća na sedlo. Tu smo ispozirali i pozdravili Sunce koje se pomaljalo kroz oblake…
Kobilica je jedan lep vidikovac sa koga se može pogledati na smaragdne šume koje ga okružuju. Staza do Kobilice nije preterano zahtevna i teška te lako stižemo do nje…
…A onda samo malo dalje, laganim hodom dolazimo do ove prekrasne livade koja je kapija Rima. Ali kako je priča počela?
Ugovor 79 Beocinaca o kupovini 509 jutara sume potpisna 23. februara 1903. gdoine. To je oznacilo pocetak Sumske zajednice. S kolena na koleno, vec citav vek, prenosi se ta scena.
Prica kaze: Ucitelj Bogdan Glumac pozvao je okupljene Beocince da se izjasne, da glasaju. Kazao je: – Ko je za kupovinu šume, neka ustane na noge! Ustali su svi! Ucitelj je izbrojao: za kupovinu 509 jutara šume „Plemicko dobro“ na Fruskoj gori, bili su svi – svih 79 domacina, mahom siromasnih seljaka – pradeda i deda danasnjih suvlasnika Sumske zajednice.
Lepo je videti: i pre sto godina beocinski seljaci bili su pismeni – potpisali su taj dokument svojrucno, a ucitelj Glumac ucinio je to za onih nekoliko koji to nisu umeli.Šuma je kupljena od Karla Krona iz Novog Sada i Aleksandra Leopolda i Ludviga Lihota iz Seksarda. Takav kupoprodajni ugovor je napisan – rukom, na nemackom jeziku, u sedam kratkih tacaka, u standardnoj formi.
Tekst preuzet sa sajta: www.autoyas.com autora Ljube Vukmanovića
…A malo dalje od Rima, Beočinska crkva, ženski manastir i stigli smo na molitvu za zdravlje..
U ovom manastiru sahranjen je Jovan Grčić Milenko a ispod imena nalaze se stihovi J.J. Zmaja
Jovan Grčić Milenko bio je srpski lirski pesnik i pripovedač, poznat i pod nadimkom „fruškogorski slavuj”. Potraži neku pesmu od njega
Znate li da je ovde i park urađen po ugledu na Versajske parkove u Francuskoj? Odmah tik uz manastir nalazi se i ovaj prelepi park koji je rađen po modelu na gore pomenuti park u Francuskoj iz vremena Lujeva i musketara iz Diminih priča…
…Naš put vodio je kroz Fruškogorsku transferzalu. Mala informacija: beli krug i srce u njemu je markacija za maraton a ako vidite tokom šetnje trougao sa crvenim okvirom i belom sredinom, ne plašite se, to je Fruškogorska transferzala – pođite njome i bićete dobro vođeni.
…naša staza vodila je kroz potok. Na početku je bilo zabavno skakutati sa kamena na kamen, levo pa desno pa preko pa opet nazad na drugu stranu potoka ali to je odvuklo pažnju i nismo primetili da idemo uzbrdo. Usput smo se fotkali, divili se prirodi…i nismo ni bili svesni da će staza postati veoma opasna!
A onda NAJOPASNIJI deo staze! Trebalo je ispeti se po klizavom terenu, bez štapova i tek poneka zdrava grana ili koren na putu činio je pravi oslonac. Bio sam zabrinut za Kseniju kako će se uspeti do gore. Formirali smo lanac od naših ruku…I uspeli da zajedno savladamo najstrimiju deonicu staze. Ipak je ona napravljena od posebnog materijala, kao izmišljeni adamantijum presvučen finim plišom.
…Kratki predah nakon žestokog uspona a i kiša je počela da pada pa smo iskoristili priliku da pojedemo nešto slatko jer svima je šećer bio na opasno niskom nivou. A nekima, boga mi i so i biber i vegeta…
…putljaga je dalje vodila kroz gustu tropsku vegetaciju, kiša je prestala da pada i sve je ličilo na film Predator! S vremena na vreme sam očekivao i napad urođeničkih plemena ali sve je nekako prošlo bez njih…
…sreća pa taj tropski deo nije potrajao i uskoro smo ponovo bili na širokoj šumskoj stazi…
…Koja nas je dalje dovela do jednog posebnog mesta na kome spava Jedan San.
Kao i sve bajke počinje sa rečenicom: „Bila jednom jedna lepa zemlja…“ Danas sam pozdravio zastavu jedne davno umrle ideje čije odjeke ponekad čujemo ako se dovoljno utiša sve ostalo. Mesto je potpuno ruinirano otprilike kao i ova zastava i Zemlja Koje Više Nema.
Mesto na kome se nalazim, zove se Osovlje i tu i tamo, možeš pronaći, u tišini šume na pohabanom građevinskom materijalu utkane tragove SFRJ, delove veselih dana Prvog Maja koji se više ne proizvode a pokazali su se kao dobri. I možda, ako zagrebeš dovoljno duboko, pronađeš one dane u kojima su se naši roditelji budili negde sredinom 70 i 80 – tih godina prošlog veka bez bojazni šta sutra donosi.
A sada, kad već hodamo kroz prošlost, pođite sa nama 200 miliona godina unazad kada su ove stene bile ispod Tetiskog okeana. Ispod ovog okeana nataložio se karbonatni mulj i pesak koji su vekovima kasnije postali kompaktna masa… Pretvaranje ovih slojeva u veoma tvrde škriljave stene odigralo se duboko u zemljinoj površini…
Rađanjem Fruške gore davno kada se okean i more povuklo, one su izbile na površinu i žestoko se opiru razornoj snazi vode, mraza i Sunca.
Ovo je vidikovac Orlovac!
Obećao sam i piramidu na početku priče. Evo je, ovo je tačka koja se zove Pavlasov čot, 531mnv. Ovo je drugi najviši vrh Fruške gore. A o tom Pavlasu…e, pa reći ću ti samo da je to bio jedan poseban i hrabar tip! I advokat. I planinar. I Heroj, na kraju. Izguglaj to, evo ti link: https://fruskac.net/rs/istorija/ignjat-pavlas-velikan-fruske-gore
Hvala što si ispratio priču do kraja, nadam se da ti je bilo zabavno i poučno. Umem ja tako da se raspričam o mestima i ljudima koji se retko posećuju a imaju šta da ti kažu. I vreme nam je za kafu isteklo. Odoh i ostaj mi zdravo!
Do sledećeg putovanja, odredište bilo gde!
