Prava zaposlenih prema Zakonu o radu: Radno vreme, odmor i godišnji odmor

Pored svojih radnih obaveza, svako zaposleno lice bi trebalo da poznaje i svoja prava kako bi se zaštitilo od zloupotreba poslodavaca. Neznanje i neupućenost u svoja prava često mogu dovesti do iskorišćavanja radnika. U cilju prevencije takvih situacija, preporuka svim zaposlenim licima je da se upoznaju sa najnovijim Zakonom o radu koji je zvanično stupio na snagu 2021. godine, a koji može rešiti mnoge nedoumice.

Sremska Mitrovica – Pored svojih radnih obaveza, svako zaposleno lice bi trebalo da poznaje i svoja prava kako bi se zaštitilo od zloupotreba poslodavaca. Neznanje i neupućenost u svoja prava često mogu dovesti do iskorišćavanja radnika. U cilju prevencije takvih situacija, preporuka svim zaposlenim licima je da se upoznaju sa najnovijim Zakonom o radu koji je zvanično stupio na snagu 2021. godine, a koji može rešiti mnoge nedoumice.

Jedno od važnih pitanja koje reguliše Zakon o radu je radno vreme i prekovremeni rad. Prema zakonu, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ali opštim aktom može biti utvrđeno da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Radno vreme kraće od punog radnog vremena smatra se nepunim radnim vremenom. Sve preko 40 sati nedeljno računa se kao prekovremeni rad. Zakon propisuje da zaposleni može biti obavezan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije bio planiran, ali ne duže od 8 sati nedeljno. Takođe, zaposleni ne sme raditi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad.

Što se tiče odmora tokom radnog vremena, Zakon o radu propisuje da zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena, a vreme odmora se računa kao deo radnog vremena.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni stiče nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zaposleni ne može se odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom. Svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a minimalno trajanje godišnjeg odmora je 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora može biti uvećana na osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Radna nedelja se računa kao pet radnih dana prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora.

Neradni praznici se ne računaju kao dani godišnjeg odmora. Ukoliko je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog zdravstvenih razloga tokom korišćenja godišnjeg odmora, ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora po završetku sprečenosti.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do pet radnih dana tokom kalendarske godine u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Dodatno, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice, kao i dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi.

Pod članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Nepoznavanje prava može dovesti do iskorišćavanja zaposlenih, stoga je važno da svaki radnik bude upoznat sa Zakonom o radu kako bi zaštitio svoja prava i osigurao poštovanje radnih uslova.

Izvor: Zakon o radu