SREMSKA MITROVICA. Ozon Media. Ideju o otvaranju privatnog vrtića najčešće pokreću mladi poduzetnički roditelji koji u državnim vrtićima trpe „redove“ ili oni koji nisu mogli da dobiju posao u svojoj struci.
Ali pre nego što otvorite vrtić od nule, morate proceniti prednosti i nedostatke, proceniti tržište i njegovu relevantnost u vašem gradu.
Misao vodilja svakog investitora koji pokreće novi poslovni projekt je pre svega zarada.
Premda su i propisi i zakonska regulativa vrlo zahtevni, njihova je suština da treba osigurati namenski i strogo definisani prostor sa svim potrebnim sadržajem, treba angažovati stručni tim te pre početka samog rada osigurati novac i za najam i za režije i za plate, barem dok se institucija ne počne financirati sredstvima od polaznika…
Ako u međuvremenu, od ideje do realizacije, što je proces koji može trajati godinama, investitor ili zanesenjak, ako ga tako smemo nazvati, ne odustane zbog administrativnih procedura i birokratskih izazova, čeka ga težak rad da se nametne na tržištu.
Vesna Stanimirović nije odustala od želje, ideje i ljubavi.
- Motiv je bio to što sam dobila 236 odbijenica u državnim školama jer sam ja učitelj, u vrtićima, ne samo na regionu Srema nego i dalje, taj broj sam dobro upamtila. Bila sam student na budžetu, sa studentskim stipendijama i student generacije sve četiri godine, volim tu profesiju, maksimalno sam se dala da dobijem teorijska znanja i praktična, ja sam onaj student koji je devetke poništavao.To je bila moja vizija još iz vrtića, kada te pitaju šta ćeš biti kada porasteš. Nisam odustajala, bilo je teško a kako sam ja to zamislila pre 12 godina kada ne možeš da dobiješ posao, koji su to razlozi, suvišno je pričati, ja pripadam samo svojoj porodici i deci u ustanovi, tu sebe jedino vidim srećnu, nikakve druge pripadnosti nema. Da li je to razlog ili nešto drugo, ne znam. Htela sam da napravim sebi posao koji volim. Posle toliko odbijenica, ostalo je samo – ne mogu da se zaposlim i radim u državnom sektoru pa ću nešto da osmislim.
Vesna Stanimirović je pre 12 godina ostvarila svoj san, koji traje. Prva verifikacija je pokrenula nešto novo i za nju ali i za one koji rade na verifikaciji privatnih vrtića. Odlično obrazovanje u ranom djetinjstvu i iskustvo u ovom poslu priprema je da otvorite predškolsku ustanovu; potrebna je ustrajnost i disciplina za izgradnju karijere, a baš to je i ono što će poslužiti da se dobro krećete kroz stroge zahteve i procese licenciranja. Uložićete još godinu dana čekanja dok država završi potrebne istrage i inspekcije.
- Pre 12 godina sam otvorila vrtić. Pre 12 godina nismo bili verifikovani kao predškolska ustanova u privatnom sektoru jer sve institucije koje se bave verifikacijom nisu imale susreta sa tim i nije bilo polazne osnove kako i šta raditi, otvaram tada „Stonogicu“ kao dečiji kreativni centar. Pre 12 godina zamislila sam to samo za sebe, imala sam grupu od 9 dece, moje dete je bilo deveto, pa ja kažem da ga je tata preko veze upisao. Kroz godinu dana krenulo je veliko interesovanje, imala sam dobar pristup deci i drugačiji pristup, prepoznala sam ono što je potrebno deci, ne volim ukalupljenost. Volela sam to što radim, u prvoj godini smo izašli i bili vidljivi na konkursima i manifestacijama, krenulo je veliko interesovanje, u prvoj godini sam odbijala decu, nisam mogla da prihvatim decu, to je bio vrtić od 50 kvadrata.
Počeli smo od nule, tu gde je vrtić bila je babina bašta i paradajz.
- Mi smo od nule počeli, tu gde je vrtić bila je babina bašta i paradajz. Snalazili smo se, moja tetka je renovirala svoju kuću, stavljala nove prozore, ja sam uzimala stare, pozajmljivali smo, sami betonirali i tako dalje. Stekli smo uslove da malo proširimo za drugu grupu, tada je krenula baš dobra priča. 2015. godine verifikovali smo se u predškolsku ustanovu. Ovaj proces je komplikovan i težak, i u 2015 naše institucije nisu imale sa tim dodirnih tačaka pa sam prešla na Novi Sad. Proces verifikacije je započet godinu dana ranije, pripremali smo dokumentaciju, kako smo gradili tako smo pravili da enterijer izgleda po svim standardima tj pravilnicima za boravak dece, prostorno nije bilo promena ali se zahtevala gomila elaborata, morala su da prođu sva četiri godišnja doba kako bi se proverila dnevna svetlost, to sve košta a elaborat se dobija kada se sve završi. Institut za proveru bezbednosti nameštaja i boja proverio je sve, proveravan je protok vazduha, veštačkog osvetljenja pa tek kada je sve prošlo došli smo do prosvetne inspekcije koja je došla da izvrši uvid da li imamo minimum osnova za otvaranje ustanove. Postoji pravilnik o početku obavljanja predškolske ustanove, toliko detaljan da se tiče broja zvečki pa do kadra. Radilo se po drugačijem programu pa su se zvali kutkovi za decu, trebalo je 12 zvečki, pet daira, 12 štapića i tako dalje. Merili su nam prozore na osnovu površine poda, kubikaža vazduha, protok vazduha u periodima, boje zidova, to je jedan ogroman proces.
Morate uložiti u stvari kao što su poslovno istraživanje, projekti, kupovina unapred, igračke i oprema, nameštaj, boje i boje, neke promene u sobama itd. Za sve ovo treba novca, nije lagan posao.
- Sredstva smo uzimali iz kredita, garancija na 5.000 eura na devizni račun koja je garantovala da po otvaranju ukoliko to ne krene kako treba postoji pokriće. Ustanova nije imala novaca na računu da prilagodi izmenu po pitanju dvorišta vrtića koju je donela država, tada sam digla kredit kao Vesna od 200.000 kako bi mogla da prilagodim sve kako to treba da izgleda. Mi smo jedini u regionu Srema, sve sam uradila iz ljubavi prema poslu, nisam kupila auto ni kupila kuću, često se šalimo da je naša profesija jedina profesija gde zaposleni kradu od kuće da bi doneli na posao, obično bude obrnuto. Sada sam dobila nagradu za pokretača promene, to je prva nagrada u milion mojih nagrada koja nije bila dokument, bila je novčana nagrada u iznosu od 600 dolara, oni su taj novac preusmerili na kupovinu, ja sam taj novac preusmerila na vrtić. Od 2015. godine uslovi se stalno menjaju, poslednja promena je 2019. godine, tiču se obrazovnog rada, radimo treću godinu po novim osnovama programa, nove osnove su promene svega. Od 2015.godine do danas promenili smo od nule iznova jedno deset puta, radimo po programima kao državne ustanove. Naš prostor mora imati estetski urađen smisao i menja celu strukturu vrtića. Po prirodi, sama sam vaspitana da negujem ljubav prema životnoj sredini i prirodi generalno, i dan danas više volim da pravim nego da kupim, ništa nisam morala da menjam po pitanju zakona, za sve smo bili spremni. Ne uzimamo igračke sa baterijama, smatram da deca sama treba da stvore, i 2011. godine smo imali didaktičke materijale koji su bili prirodni, imali smo herbarijume, insektarijume i tako dalje, deca su pokazala interesovanje. Želela sam i želim da u vrtić unesem sve ono što nemaju kući, kući ne seju, sadićemo kod nas, pratili smo decu. Danas vrtić ima 50 dece, kapacitet je od 50 do 55. Viziju imam, plan je još veći, problem je što u dvorištu nemamo više prostora po Zakonu da ozidamo još nešto, nemamo subvencije grada i države, finansiramo se od roditelja koji plaćaju. To što roditelji plate je daleko ispod ekonomske cene, cena je ista i za državni i privatni sektor, četvoročasovni boravak u „Pčelici“ je oko 15.000, radimo daleko ispod ekonomske cene. Jako teško finansiramo sve, finansiramo šta vrtić potroši, ono glavno, plate, hranu i tako dalje. Osoblje kod mene radi od prvog dana, jedna devojka se preselila iz Kikinde u Mitrovicu kako bi ovde radila, imam sreću da imam takav tim, slične smo, delimo slične vrednosti i stavove, ima nas sedam zaposlenih, zajedno smo po ceo dan, podržavamo se i razumemo, neko mora biti direktor na papiru ali u realnom vrtićkom životu ne postoji razlika i mene i mojih vaspitača pa i pripravnika koju su tu da steknu pravo za licencu, za sve pitam svoj tim.
Žene su promenile svet: Mnoge uspešne žene su inspiracija i motivacija. Sreli smo se sa izvanrednim pripadnicama lepšeg pola koje su nam dale odgovore na pitanje: Koje su to žene koje su najviše uticale na njihov život? Deo grada u kome se nalazi predškolska ustanova „Stonogica“ nije poznata samo po mališanima koje svako jutro dovode roditelji pred vrata ove ustanove. Ovde rade žene koje su promenile svest o životnoj okolini i komšija, svojih sugrađana.
- Deo grada Sremska Mitrovica u kome se nalazi vrtić je uređen, ali postoji bara koja danas prelepo izgleda, bara koja je godinama u nazad bila smetlište, niko nije vodio računa, dešavali su se i opasni požari. Danas je ovde druga slika i svi su srećni zbog toga. Prvenstveno deca. Sreća je da vrtić u dobrom okruženju, promenili smo svest okruženja, pre se tu puštala kanalizacija, promenili smo svest ljudi, pecaroši sada uređuju, sređuju, požara više nema, gajimo i ptice i labudove, ljudi su saživeli sa nama.
Dobre predškolske ustanove uče decu tako što ih pripremaju da uoče, razlikuju i vrednuju svoja osećanja, misli, i postupke, da naslute i prepoznaju osećanja, misli i postupke kod ljudi iz svog okružnjenja, ali, takođe, da nauče i da se pripreme na život izvan njihovog poznatog i prijateljskog vrtića. Iz „Stonogice“ izlaze pametna i dobra deca.
- Imamo dobru saradnju sa svim ustanovama u gradu, zajedno smo u timovima, a i kroz Gradsku upravu za obrazovanje provlače se mnoge saradnje. Mi na dnevnom nivou dobijamo povratne informacije i oni daju dalju podršku da nastavimo. Negujemo ljubav prema učenju što je i najbitnija stvar, do pažnje, koncentracije koja je onolika kolika treba da traje da bi se realizovao jedan čas predznanja, odnosa prema đacima i zaposlenima. Nisu za školu bitna samo slova i brojevi, priprema za školu je mnogo veća, 12 generacija dece je izašlo odavde, ta deca su uspešna, mi ih pratimo, izlaze na takmičenja i razvijeni su, steknemo u vrtiću ta znanja. Deca su samo deca, izlaze iz naše i ostalih ustanova spremni na novo okruženje. Volimo da ispratimo kako se uklope i srećni smo da je njih dalji život u školi dobar i da postižu uspehe.
- Neko kaže nije važno pobediti, važno je učestvovati, ja volim da kaže da učestvuješ i pobediš, nije strašno izgubiti ali je to uslov da se takmičiš sa sobom i da pobediš, prvo sebe pa onda sve ostalo pred tobom. Nema ništa ružno u takmičenju.
Predškolska ustanova „Stonogica“ je za 11. godina porsla i usput osnažila sve svoje kapacitete. Danas ima mnoge nagrade i uspehe unutar rada ustanove, i sve to danas, 2022. godine, u odnosu na 2011., kada je bilo devetoro dece, izgleda i više nego – Za sve pohvale!
Preko 600 nagrada za decu i vaspitače
Preko 100 humanitarnih akcija usmerenih deci
Preko 2000 knjiga prikupljenih za formiranje dečijih biblioteka u seoskim vrtićima i školama
Preko 50 manifestacija, priredbi i festivala
Preko 200 obučenih vaspitača i učitelja na temu razvoja govora
Nekoliko hijada emitovanja emisije „Stonogica – brojalica“
Preko 300 dece koja su pohađala našu ustanovu
7 zaposlenih
