25. novembar  Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Alarmantni podaci Centra za podršku ženama na teritoriji Vojvodine od početka ove godine pokazuju zapanjujuće brojke – evidentirano je 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, i 15 slučajeva digitalnog nasilja.

Još uznemirujuće je to što, prema istoj statistici, u 98% slučajeva žrtva poznaje počinioca, često i živi s njim, a u 96% slučajeva počinilac je muškarac.

Ovi podaci oslikavaju ozbiljnost situacije koja zahteva momentalnu akciju. Životi žena koje su žrtve nasilja ne smeju biti samo statistički podaci – to je ključna poruka koju ovi alarmantni brojevi šalju.

Ujedinjene Nacije su 1999. godine proglasile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, s namerom da se skrene pažnja na zlostavljanje žena širom sveta – bilo da je u pitanju fizičko, seksualno, psihičko, porodično ili drugo nasilje. Ovaj datum označava i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju prati preko 1.700 organizacija širom sveta i traje do 10. decembra, Dana ljudskih prava.

U Srbiji, brojke su jednako zabrinjavajuće – procenjuje se da jedna od tri žene preživljava neki oblik torture, svaka treća trpi fizičko, a svaka druga psihičko zlostavljanje.

Nasilje nad ženama od strane njihovih partnera, bilo da su aktuelni ili bivši, bračni ili vanbračni, predstavlja najčešći oblik nasilja u porodici. Ovo nasilje karakteriše trajnost, široka rasprostranjenost, prisustvo tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve i društvenih stereotipa koji stvaraju zbrku oko prave slike ove pojave.

Najveći problem leži u tome što mnoge žene iz straha ne prijavljuju nasilje. Nedostatak adekvatnog sistema zaštite, neučinkovitost zaštitnih mera, dugotrajni sudski postupci, blage kazne i nepoverenje u nadležne institucije su glavni faktori koji sprečavaju žene da traže pomoć.

Ovaj dan i ova kampanja nisu samo prilika za podizanje svesti, već i poziv na delovanje kako bismo osigurali sigurno okruženje za sve žene, pružili podršku i preduzeli korake ka eliminaciji svih oblika nasilja nad ženama.

Bez modrica, ali sa traumama

Mnogo je oblika nasilja nad ženama, a svaki od njih, ako prođe neprijavljeno i nekažnjeno, nije samo ugrožavanje života jednog bića već urušavanje ljudskosti jednog društva. Svesni da je mnogo žena lično doživelo, proživelo, a često i jedva preživelo, treba govoriti i pisati stalno o nasilju nad ženama, pa i psihičkom, jer svaka izgovorena i napisana reč ili primer mogu pomoći da takvog nasilja bude što manje. A kad se ono dogodi, da žene ne postaju i ne ostaju prestravljene i bespomoćne žrtve prepuštene same sebi i svojoj muci.

`pa, šta da radim, tako je, ima žena koje trpe mnogo gore`

Nisi ti to dobro razumela, šta je s tobom, idi kod lekara preispitaj se, nisam ja to rekao, nisi dobro čula ni videla i slično. Vidi kakva si, pogledaj se u ogledalo. Ti si za psihijatriju, niko ne može da te trpi. Ne mogu više da te slušam, odlazim da se Poznato?

Žena kojoj se  psihičko nasilje dešava jedan duži vremenski period, počne da preispituje svoj razum i odnos sa drugima. Ona jednostavno postaje poslušnik i podobna da se nad njom vrši dugogodišnje nasilje.

Žene se najviše dvoume prijaviti ili ne psihičko nasilje iako je ono često uvertira u fizičko nasilje

Žene je najčešće strah da bi mogle izgubiti starateljstvo nad decom ili ekonomsku sigurnost. Osuda okoline takođe je velika stavka kod odluke da li prijaviti ili ne.

Žene najčešće prijavljuju fizičko nasilje. Odnosno, nasilje koje se dešava uz primenu fizičke sile, bez obzira je li došlo do fizičke ozlede usled takvog postupanja. Kod takvog je nasilja strah za vlastiti život, ali i život i dobrobit dece žrtve, najveći i služi kao „okidač“ za prijavu u mnogim slučajevima.

Svaki novi slučaj, otvara pitanje odgovornosti svih nas i spremnosti društva da prepozna, reaguje i stvori okruženje koje će pružiti podršku, empatiju i sigurnost.

Nasilje u porodici, partnerskog i ne-partnersko je ozbiljan problem koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice.

Zabrinjavajuća je činjenica to što je za mnoge žene njihov dom postao najnesigurnije mesto za život, a posebno opasan trenutak za ženu je kada se odluči da napusti nasilnika.

Mnogo žena iz različitih društvenih grupa trpi nasilje, ali su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku i one se izuzetno retko usuđuju da prijave nasilje.

U današnjem svetu, kada nasilje poprima različite forme i kada je sve prisutnije u digitalnoj sferi, gde postaje “nova normalnost”, ne smemo zaboraviti da je to kršenje ljudskih prava koji se ne sme tolerisati i pravdati, da je sramota biti nasilnik kao što je sramota to nasilje ne prijaviti.

Dve godine za nasilje u porodici – napao ženu ispred bolnice, tukao je i ugrizao – Ozon Media

Od sledeće godine oštrije kazne za nasilje u porodici – Ozon Media

Prijavite nasilje:

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Kontakti za žrtve seksualnog nasilja

Seksualno i svako drugo nasilje može se prijaviti bilo kojoj policijskoj stanici na broj 192.

Psihičku, pravnu i lekarsku pomoć žrtve mogu zatražiti i pozivima na:

SOS linija za žrtve nasilja – 0800 222 003 

telefon Centra za podršku ženama – Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu – 0800 101010