U Srbiji je koncept penzionisanja za mnoge penzionere ne znači odmor od rada, jer blizu 750.000 penzionera prima mesečne penzije do 30.000 dinara (oko 250 evra), a polovina njih se bori sa polovinom tog iznosa. Ipak, za mnoge ove mršave penzije nisu kraj njihovog profesionalnog puta. Otprilike 35.000 legalnih penzionera, od 1,65 miliona koliko ih ima u Fondu PIO, odlučilo je da se vrati i ponovo radi, često dopunjujući prihode angažmanima na nekoliko sati dnevno ali i odrade puno radno vreme, prenosi Dnevnik.
U potrazi za povećanjem kućnog budžeta, deo penzionera se odlučuje za ponovno zapošljavanje. Zakon to dozvoljava, i dok se zakonska brojka od 35.000 ranije pomenutih ponovo zapošljava, značajan broj se angažuje u aranžmanima „na crno“.
Za one penzionere koji se odluče na ovaj korak, potrebna je minimalna godina rada, uz dosledno plaćanje poreza i doprinosa, kako bi povećali penziju. Kada ponovo odluče da odu u penziju, imaju pravo na novi obračun penzije. Međutim, većina starijih osoba zaposlenih u preduzećima je obično registrovana na minimalnu platu, što u suštini znači da njihova penzija ostaje nepromenjena. Novi iznos penzije se utvrđuje kao da korisnik prvi put odlazi u penziju.
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju se na isti način iu iznosu kao da lice još nije penzioner. Ipak, kada zatraže ponovni obračun penzije, moraju biti van radnog odnosa, praktično nezaposleni.
Poslodavci mogu da angažuju penzionere kroz radni odnos, rad, ugovore na određeno i povremeno, kao i ugovore o dopunskom radu. Tokom svog vremena na ovim novim ulogama, penzioneri zadržavaju svoja prava na penziju, primajući istovremeno i platu i penziju.
Starija populacija često nalazi zaposlenje kao što je osoblje obezbeđenja, operateri pozivnih centara, prodavci sladoleda i još mnogo toga. Po završetku radnog staža, penzioneri imaju izbor da zadrže postojeći iznos penzije ili da se odluče za novi obračun, pod uslovom da je veći. Ova odluka osigurava da oni ne trpe smanjenje beneficija zbog ovog izbora.
Nenad F., vojni penzioner, napustio je službu u 53. godini i osećao se sposobnim da nastavi da radi, što ga je navelo da ponovo nađe posao.
„Dok su mi deca bila u školi, a supruga radila, bio sam sam kod kuće. Bilo mi je lepo nakratko – sastajao sam se sa prijateljima i obavljao male zadatke po kući. Ipak, na kraju sam shvatio da je bolje da se još jednom zaposlim“, objašnjava Nenad.
Poslednje tri godine ovaj vojni penzioner radi u knjigovodstvenoj agenciji kod prijatelja. Njegova srednja ekonomska diploma omogućila mu je da spoji korisnost i svrhu tokom penzionisanja. Novac nije bio odlučujući faktor za njega; nego je to bila želja za osećanjem svrhe i korisnosti.
Većina penzionera koji nastavljaju da rade spadaju u kategoriju intelektualaca, kao što su profesori i doktori, a zatim slede kvalifikovani zanatlije poput zidara i metalaca. Intelektualci se bave kontinuiranim radom kako bi zaključili istraživanja ili projekte pokrenute tokom njihove karijere. Iako su finansijski razlozi preovlađujući, povećani kućni budžet nije jedini faktor koji podstiče starije osobe da ponovo postanu aktivni. Mnogi stariji ljudi žele da pobegnu od usamljenosti.
Među zaposlenim starijim osobama značajan deo čine vojni penzioneri ili bivši policajci. Zbog privilegovane prirode svog radnog iskustva, oni odlaze u penziju već sa 50 godina i često se odlučuju da ponovo uđu u radnu snagu. Drugu grupu čine oni koji su svoj radni vek proveli specijalizujući se za određenu oblast, postajući stručnjaci u svom domenu. Treću i najveću kategoriju čine oni koji su pripadali srednjim ili nižim socioekonomskim slojevima, često sa prosečnim obrazovanjem. Ova grupa se susreće sa izazovima u pronalaženju posla i često radi za niže dnevnice u poređenju sa drugim radnicima. Njihovi poslodavci često izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa u njihovo ime.
