Oktobar se u čitavoj Evropi obeležava kao mesec donorstva, sa ciljem da se skrene pažnja na značaj doniranja organa, kao jednom od načina spasavanja i produžetka života obolelih koji čekaju transplataciju. Svi građani Srbije su potencijalni donori organa, ukoliko se drugačije ne izjasne.
Milan Osterc, pravnik i predsednik udruženja bubrežnih bolesnika Slovenije i predsednik mreže transplantacije jugoistočne Evrope, koju sastavlja šest država,kaže da na prostoru zemalja ex Jugoslavije, Rumunije i Bugarske preko 15 godina se radi na poboljšanju rada na transplantacijama.
Dajemo pomoć onima kojima je preko potrebna. Veoma smo aktivni, imamo svoj sajt. Jedna od tema, danas, jeste kako smo mi u Sloveniji radili transplatacije kada je u jeku bila pandemija. Slovenija je član Eurotransplanta, mi smo u 2020/2021 dobili više organa nego što je bilo potrebe za njima, jer neke veće države nisu htele da rade transplantaciju. UKC Ljubljana nije bila kovid bolnica, imali smo ih u Mariboru i Celju, transplantacije su rađene, bilo ih je oko 100. Imamo oko 4000 donatora, nije problem u broju donora, mi transplantacije radimo od ljudi koji su umrli ali većina umrlih ima loše organe. Ljudi se pitaju da li se slažu da budu donori, neki hoće a neki ne, tako da trenutno imamo 170 ljudi na listi čekanja.
Poslednjih godina se mnogo radi na podizanju sistema pre svega, naš zadatak je da osposobimo sistem da on može da uradi svoj posao, potrebna je i druga strana, potrebni su donori, potrebno je podizanje svesti građana. Živi donori su jedan deo procesa transplantacije i taj deo funkcioniše, pre dve godine smo imali desetak živih transplatacija bubrega, obično to ide od porodice, porodici. Osnovni proces transplatacije je proces uzimanja organa od preminulih, treba da ojačamo svest i damo do znanja da to drugima daje život i rešava veliki problem. Svest ljudi je i dalje niska, svi relevantni činioci ulagaće mnogo više kako bi se ovaj sistem uredio i u tom smislu građani mogu očekivati da će proces transplatacije, nakon regulisanja zakonskih promena.
Srbija ima pet transplantacionih centara i 40 donorskih bolnica
U Srbiji 2018. godine izašao novi zakon po kome smo svi potencijalni donori. U našoj zemlji i dalje više onih koji čekaju organ od onih koji bi potencijalno mogli da ga daju.
Transplantacija organa danas je u svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika, kod kojih je iz bilo kojih razloga došlo do nepovratnog zakazivanja funkcije pojedinog, za život potrebnog organa. U poslednjih decenija na taj se način mogu organi, čija je funkcija prestala, zameniti drugim, od drugog čoveka – tzv. donator ili donatora.
