SREMSKA MITROVICA. Naizgled je bila samo još jedna godina u nizu, no iza svakog dana krio se čitav univerzum borbi i odluka, povlačenja i koraka napred. Bila je ovo godina u kojoj su se spojile neke najčudnije suprotnosti – usamljenost i sloboda.
Svako jutro donosilo je istu dilemu, istu unutrašnju borbu – da li krenuti napred ili ostati tamo gde si.
Godina iza nas ostavila je tragove. Ali svi smo izvukli snagu za neke nove odluke ili da poboljšamo stare. Ja sam kao i do sada pronalazila slobodu u malim stvarima, u sitnicama koje su imale moć da me podsete da sam živa, da postojim.
Ponekad mi se čini da je usamljenost bila moj najbolji prijatelj, volim biti sama i to je moj izbor. Prijatelje doziram, oni vole taj moj ludi ritam i srećna sam što ih imam svih ovih godina mog života u gradu koji sam zavolela – Sremska Mitrovica.
Kraj godine približava nam se munjevitom brzinom i najčešće je to doba za histeriju. Decembar je, samo nekoliko nedelja deli nas od najlepše noći u kojoj ćemo ispratiti staru i pozdraviti sa osmehom novu godinu. U vazduhu se već oseća miris praznika za koje se polako pripremamo. U decembru kreću ona večna pitanja: Gde dočekati novu godinu? Sa kim?; Pokloni!; Šta kupiti partneru, a šta porodici i prijateljima?; Kupovina novih ukrasa za jelku… Frizura!; Šta da obučem? …
Dugogodišnja novinarska praksa me je naučila da se stvarno raspoloženje širokih narodnih masa može saznati samo u neposrednom kontaktu sa ljudima. To mišljenje običnog naroda je jasnije ako su mesta na kojima se razgovara sa ljudima što običnija. Kafana, pijaca, šetalište… Međutim, moram vam napisati ono što već odavno i sami znate. Mnogo smo se promenili. Rećićete „Jok, promenilo se sve, mi smo samo ostali bednici“. I tu, i slične rečenice uvek kažu neki tobož poznavaoci svih prilika, političkih, ekonomskih, ekoloških i da ne nabrajam dalje. A zapravo ti ljudi su uglavnom obični „zgubidani“, koji po ceo dan vise na društvenim mrežama. Da, te društvene mreže ali i pretraživanje svih mogućih dijagnoza po internetu doći će nam glave.
Da ne pišem samo o lošim aspektima odlazeće godine, evo i nešto stvarno lepo. Generalno gledano, i najbitnije – moglo bi se reći da nas je ova godina naučila da stavimo fokus na prave vrednosti.
Mi (ni)smo sami
Završetak jedne godine sa sobom nosi sumiranje svega što se dogodilo u istoj ali analiziranje toga kakve rezultate je ta godina donela. Ako sumiram godinu u mom gradu, Sremskoj Mitrovici, ono šta mi prvo padne na pamet, jeste da je grad bio kao jedan, kada su humanitarne organizacije u pitanju. Ko je koliko mogao, kako je mogao… uglavnom, nekoliko građana koji se leče od teških bolesti ove godine dobilo je značajnu pomoć za lečenje. Naravno, uvek se postavlja pitanje zašto SMS, humanitarna dešavanja… to je večito pitanje, godinama u nazad. A odgovor je jednostavan – I onaj čovek iz Engleske ne može da se leči u Srbiji besplatno. Opet na ovo pitanje, mi Srbi imamo odgovor – Ko bi se lečio u Srbiji? I tako u beskraj. A ja danas i ovih dana, ne mogu da idem u taj beskraj.
Izlizana novogodišnja želja o zdravlju nije bez veze prisutna u svakoj čestitci vekovima unazad. Zaista, bez zdravlja ne možete ništa. Drago mi je da sam videla da su mnogi moji sugrađani Sremske Mitrovice, naučili da cene druge i život, kakav god on bio.
„Novo normalno“ nije normalno
Pojam „nove normalnosti“ uvukao se u sve pore našeg društva, i to je jedna od onih stvari koje me lično iznenađuje iz godine u godinu. Svi smo odjednom postali programirani da sve znamo, nije nas sramota da pod okriljem kuckanja na telefonu ili kompjuteru iznosimo loše mišljenje, vređamo sa povodom ili bez, biti „sveznalica“ i bundžija“ postao je imperativ života. Svi smo zaboravili da za „pametovanje“ ipak moraš imati dobru podlogu (znanje) jer, ne znam kako ste zaboravili da osim onih kojima je namenjena opaska koju javno postavite, vaše „pisanije“ čitaju svi. Da, baš svi. Naravno, da se često i oduševim ali sve ređe. Gde su nestali oni normalni, divni ljudi? Novo normalno nikada neće biti normalno za mene, ma koliko neophodno u nekim aspektima bilo.
Humanost koja je obeležila ovu godinu, vratila me u detinjstvo. Sećam se moje majke koja je uvek govorila: Uhvati se svakog dobrog dela koje si uradila. Zar nije bio dobar osećaj? Pa ako uvek budeš vijala taj osećaj, zauvek ćeš biti dobar čovek.
Jednostavno zar ne? Najbolji osećaj je onaj dobar, koji kreće od stomaka i u celom telu izaziva milinu i razvlači osmeh. Kada bi svi vijali taj osećaj, sve bi bilo savršeno. Ali odrasli smo, prestali smo da razmišljamo, život je brz, godina prođe…
Odavno sam ostala bez stuba porodice, majke, godine ne brojim ali su one od mene napravile „tvrdu“ osobu. Koga nisu? Najgore u mom životu se desilo, naravno da ima i gorih tuga ali o njima ne razmišljam. Iz prostog razloga, što sam toliko muka pregrmela, da ako „onaj gore“ gleda na mene, nadam se i verujem da je „po zaslugama“.
Nije baš da je bilo – ništa. Bila je ovo potpuno neočekivana godina, teška godina, godina puna iznenađenja, najviše onih negativnih, ali iz cele priče od 365 dana opet se moglo izvući i nešto pozitivno.
Vreme ide, hteli mi to ili ne. Svako ima jednaku količinu vremena. 24 sata u jednom danu.
Za mnoge od nas je godina koja je skoro iza nas, bila veoma teška. Neki su izgubili drage ljude ili se suočili sa nekim drugim teškim životnim trenucima. Sve prođe i treba dati vremena sebi nakon nekih stresnih situacija da bi se vratili u normalu i ne treba se truditi da objasniš okolini zašto se tako (loše ili dobro) osećaš, jer uglavnom neće razumeti, osim ako ima slično iskustvo iza sebe.
Ja sam ove godine nastavila praksu iz prošle, ne trpim. Neka dešavanja, traju i traju… na tebi je da staviš tačku. Ja jesam. I onda je lako… samo osmeh, i to mi je ulepšalo godinu. Iskreno. Da me povrede i nasamare, nije mi ništa novo, i kao i do sada, sama u četiri zida (ja uglavnom kao beba prespavam problem, pa tek onda rešavam). Da, kada je trebalo tražila sam pomoć i uspela da u 2023. godini iz svih teških situacija izađem kao pobednik. Sam svoj pobednik! Mislim da je to najvažnije, biti sam sebi, pobednik.
Poslednje tri godine imam osećaj da sam na „ponavljanju“. Da li se to ja ne menjam ili ljudi? Ja se menjam, ljudi koriste iste fazone u svakom aspektu, bilo to lični, poslovni, pa i politički. Nije teško te igre ne prepoznati. Sada se redovno nasmejem na svaki pokušaj napada i slično. Ne reagujem i slatko se nasmejem, sve je odavno postalo izlizano. To je i moja preporuka za svakog ko čita ove redove. Ne reaugujte! Ne možete da utičete da se ovo promeni, šta god uradili. Za bilo kakve ozbiljne probleme, postoji zakon i pravni postupak koji će vas zaštititi od „predatora“. A najvažnije jeste da je prepucavanje, dokazivanje i slično, samo gubljenje vremena, a to vam zaista nije potrebno. Da ponovim, iz svake situacije izađite kao pobednik! Širok osmeh na lice, to najviše boli. Mala sredina ne prašta sreću i osmeh, i ako vam je sredina važna, meni je vas iskreno žao.
Slušajte sebe, a ne Peru, Žiku, Lazu… Povremeno osluškujte sebe, to je jako bitno, jer nas današnji tempo života često udalji od nas samih.
Ti si sam svoj heroj. Ranije sam se mogla zakleti da postoji nekoliko ljudi na koje ću se uvek moći osloniti, ali kada su se javili problemi videla sam koliko sam pogrešila. Većina poznanika se naslađuje vašim problemima, mnogo je onih kojima je „jezik duži od pameti“, ali na sreću pravi prijatelji, ostaju. To su mi pokazale godine iza mene, ipak, bez obzira koliko prijatelja imate uvek ste prepušteni sami sebi.
Za sledeću godinu, želim i sebi vama, bez obzira na to što je svet nastavio svoju rotaciju pod ručnom kočnicom, da se usudimo da damo malo gasa. Da sebi i drugima kažemo: „Možeš ti to.“
Savršenstvo ne postoji. Iskreno, nikada se nisam trudila da imam savršene odnose sa ljudima, da budem savršena u svemu, odavno sam shvatila da savršenstvo ne postoji i da nikada, ma koliko se trudila, ne mogu svima ugoditi. Takva je bila i ova 2023. godina. Sebi ne zameram, a nadam se da mi ni drugi ne zameraju. Ne volim povređivati ljude.
Nekome možete dati sve, a da ne dobijete ništa. Neće vam uvek biti vraćeno ono što date drugima. I da, ja ne verujem u ono: vratiće ti se sve dobro. Smatram da dobar čovek na dobro odgovara dobrim.
Ljudi se ne menjaju. Ljudi vremenom samo počinju skidati maske i pokazivati svoje pravo lice. Nemojte misliti da ćete nekoga uspeti promeniti. Osoba se menja samo ako ona to želi.
Ljubav nije uvijek dovoljna. Ljubav je najljepša stvar na svetu, ali ponekad nije dovoljna za neke stvari.
Ono što ljudi obično nazivaju sudbinom gotovo je uvek samo njihova sopstvena glupost…
Svima želim srećnu i uspešnu novu 2024. godinu, zdravlje i puno sreće jer će nam sreća ipak biti najneophodnija. Budite zdravi, hrabri, odlučni i nasmejani i zapamtite da iz negativnog iskustva mnogo više stvari naučimo, nego iz pozitivnih. Ne budite tvrdoglavi, ljubomorni, zavidni, nepoverljivi i maštajte što više. Možda vam se nešto i ostvari – možda i ne, ali osećaćete se sigurno mnogo bolje.
Dijana Šćekić
