SREMSKA MITROVICA. Nađa ima 17 godina i najmlađa je takmičarka ovogodišnjeg izbora „Pesme Evrovizije“.
Poseduje jedan od najkvalitetnijih mitrovačkih ženskih vokala, a sada je i prva najmlađa takmičarka koja je od pristiglih oko 900 pesama za takmičenje „Pesme Evrovizije“ ušla među 32 najbolje. Osim Nađe Ordagić, takmičar je još jedan mitrovčanin, prošlogodišnji učesnik Boris Subotić.
Nađa Ordagić živi u Mačvanskoj Mitrovici, rođena je 2005. godine. Pohađa muzičku školu „Petar Krančević“, svira klavir, gitaru i peva. U muzici je skoro ceo njen mladi život, a njene pevačke početke vezuje za „Vivak“.
- Od svoje četvrte godine učim u muzičkom zabavištu „Vivak“ i tu sam krenula da radim sa Tamarom Pajkanović, ona me je sprovela kroz sve prilike i neprilike i dovela me dovde.
Nađa peva od četvrte godine. Na mnogim festivalima pobrala je nagrade za interpretaciju, učestovala je na takmičenjima i festivalima, kao član hora ili solista, a svojim glasom i emocijom ulepšava dan.
Kristina Kovač koja je napisala kompuziciju, kaže da je Nađa čarobna pevačica.
- Nađa je devojka koja odiše skromnošću i slatkoćom, ali kad otvori usta i zapeva, meni se odjednom pretvori u osobu koja zna tačno šta radi, samouverenu i prepuštenu svom talentu i onome što taj talenat od nje zahteva, u svetski kalibar umetnice. A za mene je to potpuna čarolija i tu njenu unutrašnju svetlost, taj bljesak, planiram da na toj sceni takmičenja za Pesmu za Evroviziju i istaknemo, napisala je Kristina Kovač na svom profilu.
Nađa Ordagić će u polufinalu festivala „Pesma Evrovizije“ otpevati uživo pesmu – Moj prvi ožiljak na duši, za koju se kao autori potpisuju Kristina Kovač i Tim Gosden.
- Kristina Kovač je tražila pevača za koga bi napisala pesmu, poslala sam joj demo snimak i tako je sve počelo. Kristina je želela da pogleda i čuje još snimaka sa koncerata kada sam bila mala i gde sam sve bila, na kojim takmičenjima i festivalima i na kraju smo došli do pesme koju je ona napisala sa Gostenom iz Engleske. Aranžman su radili ona i njen tim, a ja tek treba da putujem sledeće nedelje za Stokholm kako bih tamo snimila pesmu.
To je jedno veliko i bitno iskustvo, a meni je sada sve još nejasno, naravno značajno je da stanem iza jedne tako velike zvezde. Čast mi je i zadovoljstvo raditi sa njom, kao i sa ostatkom benda. Želim da sve bude dobro i profesionalano, kaže Nađa.
- Meni je pre svega drago što me je Kristina prepoznala i izabrala, a sve ostalo što mi se dešava ne mogu da opišem, mislim da još uvek nisam svesna ali oduvek sam zamišljala sebe tu, kao mala gledala sam „Pesmu Evrovizije“, sada ulazim u takmičenje i videću kako to sve izgleda. Moja prva pesma „Ja sam čuda videla“ snimila sam je sa pet godina, ta pesma je ljubav i moja prva dečija pesma, ali ovo je prva prava pesma.
Muzika je moj život, završim nastavu u muzičkoj školi a ostalo vreme provodim u „Vivku“, imam podršku mojih roditelja i meni je to izuzetno važno, porodica me podržava, ali je tata najviše nervozan zbog svega. Sestre me podržavaju, mama putuje sa mnom. Veoma sam ponosna na to što sam uspela ovo da ostvarim, jer to nije lako. Kad si mlad, ne razmišljaš mnogo o tome a sada se meni dešava, govori Nađa.
- Imam stariju i mlađu sestru, tata Nebojša ima najveću tremu, njemu je najgore. Starijoj sestri je drago, ima 22 godine. Starija sestra studira biologiju u Sloveniji a mlađa ima osam godina. Talenat sam nasledila sa mamine strane, majka mi je lekar. Kažu da sam povukla na ujaka Gorana jer svira klavir. Tata je profesor fizičkog. Sportom se trenutno ne bavim jer ne stižem, a trenirala sam karate i jahanje.
Polufinale festivala „Pesma Evrovizije“ će se održati 1. i 2. marta, a finale 4. marta.
- Ovo je meni i previše, šta bude biće, nemam velika očekivanja, drago mi je što mogu da budem tamo među velikim ljudima. Pesma je modernija, ali biće svi u prilici da čuju, prateći vokal je Kristina. Moji planovi su, da nastavim da se bavim muzikom, nebitno kojim žanrom. Ovo mi je pokrenulo tok misli da razmišljam dalje, ali i to je bilo oduvek u meni, sada se ostvarilo. Temu prolaska u finale spominjemo, ja ne mislim, mislim da neću proći, prvo ovo da se završi pa sve ostalo. Drugari i profesori znaju, oni su srećniji od mene, znam ja informaciju ali je još nisam obradila. Nadam se da ću snimiti neku pesmu, ali kad će to biti ne znam, pišem ja malo za sebe ali je to sve još uvek privatno. U početku nisam razmišljala o polasku, Tamara me je pogurala da to pošaljem i hvala joj, jer bez nje ne bi bilo ničeg. Čekam da završim srednju školu jer ne mogu nikada da se posvetim samo tome. Radim u školi a preostali deo dana vežbam, kada nisam u školi na nastavi, ja sam u „Vivku“, meni je život – muzika.
