SREMSKA MITROVICA. Apsolvent fakulteta geografije, Nikola Smiljanić, jedan je od uspešnih kviz takmičara u našoj zemlji. Zbog radoznalosti je počeo da se nadmeće u znanju, i na tom polju je među najboljima. Nikola je iz Sremske Mitrovice, IMA 25 GODINA, završio je Osnovnu školu „Sveti Sava“2“, zatim srednju Ekonomsku školu u Sremskoj Mitrovici, a trenutno je apsolvent.
Dvadesepetogodišnji Nikola Smiljanić iz Sremske Mitrovice ušao je u finale kviza „Slagalica“ 2020. godine, a danas se bori da ponovo stigne do finala, a možda i dalje. Ovaj apsolvent geografije priča o tome kako se stiže do učešća u kvizu “Slagalica”, kako je izgledalo iza kamere i kakve planove ima za budućnost.
-Od malih nogu, čitavog svog života gledam slagalicu, ranije je tu bio i milioner ali slagalicu prevashodno gledam čitavog života i bio mi je cilj da se prijavim kada stasam, kad mi dođe pamet u glavu. Oduvek mi se dopadalo da proveravam svoje lično znanje, koliko ja znam, primetio sam ja još ranije, mislim da je to bila srednja škola, da imam neki klik, da više znam od svojih vršnjaka neke „nebitne“ informacije.
Za Nikolu Smiljanića mnogi, ne samo u Sremskoj Mitrovici, već i u Srbiji, saznali su nakon njegovog prvog nastupa u popularnom Kvizu, a od nedavnog, drugog nastupa u kvizu “Slagalica” podržava ga ceo njegov grad, Sremska Mitrovica.
-Prvi put sam bio drugoplasirani, došao sam do finala. Skupljao sam hrabrost dugo, bio je letnji period, bilo mi je dosadno i puklo je u meni, rekao sam „ma sad ću se ja prijaviti“, nisam znao kako to sve funkcioniše, kada će mene zvati, prijavio sam se na sajtu RTS-a, popunio formular i poslao. Zvali su me posle dva meseca, išao sam u Beograd na testiranje, radio sam test od pet minuta, u suštini su to bila pitanja iz slagalice koja još nisu emitovana, nakon toga išao sam kod psihologa i to je to.
Nikola je bio jedan od finalista najpopularnijeg kviza RTS-a, a 2023. nastavlja prema vrhu. „Sa druge strane malih ekrana sve izgleda mnogo drugačije“.
-Razlika je ogromna kada si tamo i kada odgovaraš od kuće, vreme tamo izuzetno brzo prolazi, ne stigneš da razmisliš i gotovo. Prvi put nisam imao tremu, išao sam tokom korone 2020 godine, išao sam iz zezanja, vozili su me drugari, navijali za mene ali zato drugi put nisam mogao da izbijem tremu iz sebe, valjda zato što sam bio drugoplasirani. Pobedio sam tri čoveka da bi došao do finala, tu me je prevarila moja najneomiljenija igra, slova, mislim da tu baš moraš imati dara za to, meni to ne ide.
Roditelji i devojka su „krivci“ za prijavu drugi put u „Slagalici“
-Za takmičenje ne učim, ne spremam se, nikada nisam uzeo da čitam nešto i slično, podršku sam imao od roditelja i drugara, sada drugi put i od devojke, oni su me i nagovarali da se prijavim, pa onda kažu da sam lud, naravno u pozitivnom smislu. Poražen sam u finalu i tada sam osvojioo 50.000 dinara, osvojio sam set knjiga starih reči u srpskom jeziku, to je ujedno bio moj prvi poraz. Bilo mi je teško kada sam izgubio iako je drugo mesto veliki uspeh, ja nisam dobro odigrao, pao sam u finalu i to me je kopkalo, drugari nisu shvatali zašto sam tužan. Sledeće takmičenje imam 17-og februara. Slagalica je mašinerija.
U razgovoru sa Nikolom saznajemo da se prijavio i za emisiju „Potera“, a da je „Slagalica“ prvi kviz za koji se prijavio.
-Nisam išao do sada ni na jedan kviz osim ovog, sada sam se prijavio za Poteru, trebalo bi da me zovu. Ovo sve radim iz ljubavi i dobre atmosfere, mogao bih svakih nedelju dana da idem tamo, da se igram, nisam nikada razmišljao o tome da ću se osramotiti, ako lupim, možda i pogodim. Viđao sam da takmičare pojede trema, tamo izvuku iz tebe što si mislio da nemaš. Najbolje se snalazim u igri ko zna zna, tu „pokupim“ najviše bodova ali treba i tu stići da se javiš prvi, klikćemo mišem ali ne znam kako taj miš funkcioniše, lupao sam ga nekad kao lud ali on nije reagovao, trebalo bi to malo da se promeni u ovom kvizu.
Popularnost ga je stigla, on je ostao iznenađen.
-Stekao sam i neku popularnost, prepoznavali su me ljudi na ulici, zaustavljali su me, dodavali su me na društvenim mrežama, nisam mislio da toliko mlađi svet prati slagalicu. Na fakultetu sam doživljavao dosta komentara, mogu da kažem da mi je slagalica dosta pomogla, profesori su mi prilazili, pričali sa mnom, na jednom ili dva imao sam malu protekciju, malo popuštanja i hvala im na tome.
Nikola dodaje da je u školi bio loš đak, skromno ali „loš“ verovatno nije bio, možda su takva njegova merila, danas kada je apsolvent i sa završenim školovanjem u zadatim rokovima, smatra da škola baš i nije merilo znanja i objašnjava da je kao dete uglavnom bio buntovnik. Nikola voli i košarku, sa kojom se bavio rekreativno, voli da se druži, a želi da se zaposli nakon apsolvenstkog staža i da bude prvi u kvizu „Slagalica“.
