SREMSKA MITROVICA. U sportu pobeda na terenu često zavisi od nijansi. Naučila je osnovu sporta, koju prenosi na svoju decu i sve one koji prolaze kroz njene vežbe – Uči ih da emocije rade za njih, a ne protiv njih. Naša današnja sagovornica nosilac je nekoliko zlatnih medalja, a svojoj deci pomogla je da takođe ostvare vrhunske rezultate.
Mirjana Marinković za sebe kaže da je rođeni sportista i da je njen život sport. Celog života je u svetu sporta i danas je posle nekoliko zlatnih medalja u mladosti, zlatni fitnest trener.
Tvrdi da sport treba da probudi najbolje u ljudima i da ih poveže na pozitivan način. Decu i njihove roditelje uči da na trening gledaju kao na sastavni deo života. Uporište nalazi u porodici za koju smatra da je osnova za sve uspehe, kako poslovne i sportske, tako i ljudske.
Ljubav prema mojoj sadašnjoj profesiji počinje od detinjstva, nakon završetka profesionalne karijere imala sam opciju da budem u ekonomiji koju takođe volim ali ja sam neko ko je hiperaktivan, ne drži me mesto. Diplomirala sam ekonomiju a sportom sam počela da se bavim negde oko moje pete godine.
Mirjana je već tada je pokazivala spretnost i sposobnost za vrhunskog sportistu
Kroz sportove na koje sam išla, trener me je spazio i tada su krenuli dečiji treninzi, na prvom takmičenju u bivšoj Jugoslaviji sam otišla na takmičenje prvenstva Jugoslavije i uzela četiri zlatne medalje. Osvojila sam medalje na trčanju 80m prepone, 100m štafeta i skakala sam. Moj trener je bio Petar Klašnja koji je tada za mene je bio sve, i mama i tata.
Mirjana je bila izabrana da bude predstavnik na Olimpijadi. Ta priča je ostala iza nje, odlučila se za porodicu.
Treninzi su bili gde je fudbalski klub ”Srem“, tada je tu bila šljaka, nismo imali nikakve uslove, nije bilo tartan staze, šljake, teretanu. Vrlo brzo sam ušla u reprezentaciju i proputovali smo celu Jugoslaviju, bilo mi je teško uskladiti školu i obaveze, išla sam mesec dana u školu pa dva nisam. Aktivno profesionalno sam se bavila sa oko 10 godina, do 19 godine kada sam izabrana za nekog ko bi trebao da učestvuje na Olimpijadi 2000. godine. Trebao je da se potpiše ugovor, praćen je moj rad, ipak, moja priroda mi je rekla da ne znam da li je to za mene, nisam se videla da sa 37 ili sa 40 godina, prvi put rađam, htela sam porodicu, moju decu bi morao da čuva neko drugi.
Napustila si mogućnost da odeš na Olimpijadu. Da li se danas kaješ zbog toga?
Ne kajem se, mada čovek nikad ne zna šta bi za njega bilo najbolje. Definitivno sam odlučila da je porodica moj izbor. Možda će grubo zvučati, ali ako doneseš ovako veliku odluku onda se posvetiš samo porodici. Ako bih mogla ponovo da biram, opredelila bih se isto, jer tu daješ sebe, tu pokazuješ emociju, to je ljubav. U obe trudnoće sam trenirala, bila sam u profesionalnoj formi, jedino nisam trčala, posle porođaja nakon sedam dana sam počela da treniram. Sedam godina sam pauzirala sa poslom u sportu, posvetila sam se deci, da deca stanu na svoje noge, kada sam shvatila da mogu da nastavim, trudila sam se da moja deca zavole trening, starija ćerka mi ima 18 a mlađi sin 17. godina, oboje su državni prvaci u svojim disciplinama, Mila i Vuk. Rekla sam sebi da se neću baviti ni sa jednim poslom dok dete ne krene u prvi razred, tada je već malo formirano i zna neke smernice. Sreća je veća u deci, njihovim rezultatima. Da nisam ovako odlučila, sigurna sam da moja sreća nebi bila ovolika.
Sport kao rekreacija ili profesionalno, od čoveka napravi odgovornu i zdravu osobu. Ko se ne bavi sportom u bilo kojoj formi, rano ima probleme sa zdravljem.
Naša sagovornica Mirjana ne da nema taj problem, nego je od školskih dana predana fizičkoj aktivnosti i celog života je u sportu. Iz profesionalnog sporta nosi najlepše uspomene i trajna prijateljstva, ali ipak napušta profesionalni sport i nakon podizanja dece, upušta se u profesionalnu avanturu otvaranja sopstvene vežbaonice – Fitnes centra.
Počela sam kod kuće da radim, imala sam oformljenu prostoriju da pratim i decu, i da radim sa ženama. 2010. godine je počelo da cirkuliše oko 20-30 žena, u to vreme moje dete, 2011. godine, kreće u prvi razred. U Ratarskoj ulici otvaram lokal i kreće moj uzlaz, ne stižem i da držim treninge, budem mama i tata i pratim njihove obaveze. Izvršila sam selidbu ali sam morala da se vratim u Ratarsku ulicu, u isti prostor, tada je taj prostor dobio na širini i ima oko 100 kvadrata gde ja mogu da primam klijente i radim sa njima. Biti sportista ne može da se nauči teorijom, mora da se prođe na svojoj koži, to su odricanja, nikada nisam išla na ekskurzije, nikada nisam išla u grad, imala sam dva tri treninga dnevno a vikendom sam bila na takmičenjima.
Danas je Mirjana jedna od omiljenih fitnes trenera Mitrovčanki, jedna od njenih specijalnosti su transformacija, a rezultati su zapanjujući – neke od klijentkinja skinu i više kilograma nego što su očekivale, ali postepeno. Mirjana svojom posvećenošću i podrškom pomaže ženama ne samo da promene izgled svog tela, već i da načine druge brojne promene i nauče da više cene sebe.
Ona najpre formira kompletnu sliku o svakoj ženi koja dođe – vrši presek fizičkog stanja, postavlja im opšta pitanja i određuje šta će dati rezultate. Veoma je bitno i šta će se unositi u organizam pre i posle treninga, te Mirjana ženama daje i konkretne savete oko ishrane, te nadalje pomno prati njihov napredak. To što žene imaju urođenu upornost i inat odlična je polazna osnova za vežbanje i promene. A kad one odluče da žele promenu, onda im je potreban samo neko kao što je Mirjana, koja će im objasniti kako da do te promene dođu, biti uz njih i podržavati ih u svakom momentu i teškom i lepom.
S obzirom na to da je stres danas ogroman problem, a jedna od njegovih posledica je i gojaznost, najveći broj klijentkinja javlja mu se sa željom da smršaju.
Žene u nekom momentu, posebno posle četrdesete godine, shvate da im telo više nije kao što je bilo i da im smeta višak kilograma. Neretko dođu do zaključka da su se do tada ceo život posvećivale deci, kući, poslu, a da je sada vreme da se posvete sebi. Zato je moj najveći uspeh kada žena shvati da može više nego što je mislila da može.
Žene koje dolaze kod mene su raznolikog godišta, nisam htela da se posvetim muškarcima, iako radim i sa njima, pripreme pred utakmice, individualne treninge za sportiste…
Ja sam neko ko klijente prati, kako se osećaju, saosećam sa ljudima, niko nije istog dana isto raspoložen. Klijent kada dođe, ja moram da znam kako je on građen, da li se bavio sportom, što je tu došao, treba im davati vežbe kapaciteta koji njima odgovara. Dolaze ljudi sa problemom kičme da vežbaju, to su specifične vežbe i rad i moji treninzi traju od 45 minuta do sat vremena. Ja sam pre išla na aerobik, imala sam prijateljicu kojja je imala problem sa kilogramima pa sam ja išla sa njom, pre je to bila tabu tema, nije to bilo toliko popularno, htela sam da pomognem svojoj drugarici, ne zbog izgleda nego zbog zdravlja. Žene sa više kilograma moram da uvedem u neki vid forme jer one nisu spremne da se uključe u trenažni proces, došle su iz neke statične pozicije, moraju da krenu od osnovnog fizičkog, konsultuju se sa mnom. Nisam pristalica dijeta jer ćeš kad tad prestati, ne treba biti rob, treba znati kombinovati ishranu. Protivnik sam sokića i dijeta. Primera radi, došla je devojka posle trudnoće koja je dobila poremećaj, krvna slika, gvožđe, javila se doktoru, došla da umereno trenira, bez dijeta i sve je ubrzo bilo u redu i normalno. Trudnice treba da treniraju, trudne su, nisu bolesne. Ipak u ovim slučajevima, moram da znam da li je sve u redu sa trudnoćom. Kada dobije od lekara da je to normalna trudnoća, da može da se vežba, krečemo. Trudnice često imaju problema sa leđima, tada se vežbaju mišići koji će ti trebati tokom i posle porođaja.
Koje je idealno vreme za trening ?
Idealno vreme za trening, bez obzira koje je godišnje doba, jeste UVEK. Smatram da je svaki trening bolji od onog koji nije urađen.Naravno da nećete ići na trčanje u podne ili vežbati odmah posle obroka, ali svako vreme posvećeno radu na sebi je pravo.
Mirjana je saglasna da smo u današnje vreme manje pokretni nego pre, pa samim tim ljudi dolaze na vežbanje više zbog životne funkcionalnosti, a manje zbog izgleda. Stoga je ona napravila svoj sistem treniranja, nastao iz njenog znanja i iskustva, jer smatra da nikog ne treba ograničavati na jednu vrstu treninga. Njena Vežbaonica ima drugačiji pristup u radu i svako kroz jedan trening može da dobije sve, fitnes, jogu, pilates… Ona misli da mnogo osoba na jednom treningu nije dobro jer niko ne gleda da li ispravno radite vežbu.
Prema Mirjaninim rečima, Mitrovčani su sjajni i sve su više aktivni, ali moraju i znati koje su njihove stvarne potrebe za treningom jer umerenost je po njoj najveća sreća u svakom segmentu života, pa tako i u vežbanju. Personalni treninzi danas više nisu prestiž nego potreba, najviše zbog nedostatka vremena.
Nikada nisam žalila što sam prestala da se bavim profesionalno sportom, dobijala sam pozive, ali se nisam vraćala i ovo što sada radim je profesionalni sport, ne izlazim iz vežbaonice. Kada sam pod stresom, a ima i toga, ja trčim, tako se nosim sa mojim problemima, istrčim.
Sve je na tvojim leđima, ja radim ovo što radim iz ljubavi i jedini oslonac koji niko ne može da ti uzme je u tebi, tako idem napred.
Volim moj posao, ne znam da li bih radila nešto drugo. Volim sve polaznike koji dolaze i vežbaju, uvek se trudim da svako ko dolazi kod mene na treninge kroz koji mesec izađe nasmejan i zadovoljan i naravno zategnut i zgodan, to je ono što svi žele. Naravno da svi dobiju taj bolji izgled kada se trude, ali ja redovno provlačim ono što je na prvom mestu: Savremeni čovek mora da odgovori na mnoge izazove, a nekako u toj brzoj traci zaboravi na sebe. Ne ulažemo dovoljno u svoje psihofizičko zdravlje, ne bavimo se sopstvenim željama dok težimo da zadovoljimo standarde koje nam nameće društvo i vreme u kom živimo. Ako bismo samo na trenutak usporili sigurna sam da bismo i na trenutak zastali – zastali da udahnemo, da oživimo a to se može samo uz zdrav način života i pravilnom ishranom. Ko proba, nastavi i istraje, sigurno će potvrditi da je ovo jedina istina – Ako misli učenih ljudi poput „Ko misli da nema vremena za vežbe, taj će pre ili kasnije imati vremena za bolest“ ili „Ne prestajemo da vežbamo jer starimo – već ostarimo zato što smo prestali vežbati“ ne mogu da vas pokrenu, onda je vreme da se ozbiljno zapitate i konačno ustanete iz fotelje.
