SREMSKA MITROVICA. “Budućnost pripada onima koji vjeruju u svoje snove” – rečenica je koja opisuje devojčicu Milicu Vuković.
Iako je još dete, volja i upornost vode je kao pravog sportistu do zavidnih rezultata. Kakvi će biti njeni krajni dometi ostaje da se vidi, ali ga hrabri to što zna da će uvek imati podršku najbliže porodice.
Milica Vuković, završava osmi razred Osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ u Sremskoj Mitrovici. Bavi se plivanjem od pete godine, kaže da plivanje tada za nju nije bilo zanimljivo a danas sakuplja medalje.
– Kod mog prvog susreta sa vodom imala sam veliki strah, prvo sam ušla u plići bazen sa šlaufima, pravo da kažem, nisam htela da ostanem, nije mi se svidelo, izgledalo mi je strašno i bilo mi je hladno, zbog upornosti moje mame sam ostala. S vremenom mi postaje zanimljivije i posle jedno godinu dana mi je bilo fanstastično na treninzima, priča Milica.
Mlada Mitrovčanka je od početka pokazala upornost a za uspeh je zaslužna i porodica. Miličina mama je trener plivanja, pa je možda i ova činjenica pomogla da ova devojčica vredno ide napred.
– Plivanje sam počela da treniram sa pet godina a triatlon sa osam godina. Na prvi trening odvela me je mama na trening obuke neplivača, moja majka je trener plivanja tako da nam je ona i držala te časove. Trening je izgledao zanimljivo i nepoznato. Posle obuke sam krenula kod Aleksandra Gavrilovića, trenera koji trenira iskusnije plivače.
Naravno, iza dobrih rezultata stoji i mukotrpan rad. Milica trenira pet puta nedeljno, na treninge odlazi u Sportski poslovni centar „Pinki“.
– U plivanju postoji nekoliko staza koje se prelaze sa iskustvom, što je neko bolji ide na drugu stazu. Treniram pet puta nedeljno, imamo vežbe snage pre ulaska u bazen, zagrevamo se obično 200 metara slobodno, pa plivamo delfin, leđno i kraul, obično sve po 200 metara. Plivanje mi je zahtevno, iako si u formi kada radiš kraul 10 x100 sa pauzom od pet sekundi, priznajem da mi to najteže pada i da često odustajem u osmoj distanci, mislim da nikad ni neću prestati, dodaje uz osmeh.
Plivanje nameće jak tempo, a pored toga Milica ima i školske obaveze. Sve je to ponekad dosta naporno ali ova devojčica osvaja medalje.
– Na prvo takmičenje izašla sam sa sedam godina, školsko takmičenje na bivšem bazenu „Oaza“, bila sam prva na tom takmičenju. Danas kada pogledam unazad, ne znam ni sama broj takmičenja na kojima sam bila, najdraža medalja mi je Republičko takmičenje u plivanju gde sam uzela treće mesto, sve ukupno imam oko stotinjak medalja iz plivanja.
Usledilo je zanimanje za triatlon, jedna od težih atletskih disciplina
Ne smatram da je plivanje najteži sport, smatram biciklizam najtežim sportom, s obzirom da vozim i bicikli ubedljivo je meni lično najteži.
– U jednom momentu otkrivam triatlon, počela sam sa laganim trčanjima i biciklizmom, ništa ozbiljno ali u jednom momentu moj trener otkriva da mi ovo ide. Izlazim na takmičenje na Zasavicu, u pitanju je bio duatlon. Posle sam odlazila samo na triatlon. Volim ekstremne stvari, najduža trka mi je bila u plivanju 400 metara, biciklizam 10 kilometara i trčali smo 2,5 kilometra, to je sve u jednom „cugu“.
Već sada Milica zna u kom pravcu ide njena budućnost
– Planiram da upišem sportsku gimnaziju, Sada vežbam i treniram, idem prema ostvarenju ciljeva. Nije uvek lakop, zimi mi je lakše uskladiti školu i treninge, da učim stižem, sad da me pitate kako, ne znam ali sve postižem, viđam i društvo i učim. Često sam odbijala društvo zbog treninga, naljute se na mene ali na kraju uvek popuste. Mislim da treba više da se posvetim sportu.
Milica danas mašta da jednog dana postigne bude kao njena mama.
