SREMSKA MITROVICA. Marta Mićić iz Sremske Mitrovice je majka koja je tragično izgubila sina samo 200 metara od njihovog doma. I nakon četiri godine, njena porodica nije pronašla mir jer im je pravda izmakla – optužnica protiv sada 22-godišnjeg vozača, koji je bio vršnjak Martiniog sina Dušana Mićića, nikada nije podignuta.
Marta je podelila svoju priču tokom jučerašnje konferencije za medije Udruženja roditelja dece stradale saobraćaju. Neki slučajevi su u toku, neki su zaključeni, dok drugi ostaju nepostojeći, ali arhivirani. Slučaj Martinog sina Dušana spada u posljednju kategoriju. Uskoro će proći četiri godine od tragičnog gubitka njenog sina Dušana. Preminuo je 9. juna 2019. godine, samo dan nakon što se nesreća dogodila.
Marta Mičić je tokom konferencije za medije izrazila svoje uverenje da su trebali biti odmah obavešteni kada se kobna nesreća dogodila. Iako su žurili u bolnicu da provere Dušana, neko je trebao biti prisutan tog kobnog dana kada je njihova sudbina oblikovana izjavama i službenim postupcima, rekla je Marta.
Već četiri godine neumorno se bore za pravdu i mir. Iako ništa ne može vratiti njihovu djecu, moraju naučiti živjeti s bolom. Nikada nije lako; jednog trenutka imate mlado, predivno dijete, a sledećeg trenutka ga više nema zbog tuđeg nemarnog ponašanja, dodala je Marta.
Marta ističe da nedostatak delovanja i neuspjeh u sprečavanju takvih incidenata doprinosi tome da drugi slede isti primer, jer nema posledica. Situacija je pogoršana odlaganjem slučaja, jer je vozač sada odrastao i može se tvrditi da je odrastao izvan pravde. Marta je ogorčena i razočarana jer je pravda, kako ona vjeruje, uskraćena za nju i njenog sina.
Marta Mićić, hrabra majka iz Sremske Mitrovice, je odlučno istakla nedostatak akcije i propuste u pravnom sistemu koji doprinose širenju neodgovornosti među vozačima. Ona iznela svoje iskustvo i suočila se s nepravdom koja je prouzrokovala da njen slučaj bude arhiviran godinu i po dana.
Marta se prisetila svoje naivnosti i vere u institucije kada je prvi put suočena sa nepravdom. Njeno poverenje je uzdrmano kada je njen slučaj stajao u mestu, a predistražni postupak nije bio pokrenut čak ni nakon godinu i po dana. Tek nakon što su sami proveravali šta se dešava, situacija je krenula napred, ali u negativnom smislu. Slučaj je bio brzo odbačen na sva tri nivoa, uključujući Osnovno i Više javno tužilaštvo, kao i Apelacioni sud u Novom Sadu, bez detaljnog ispitivanja istine i utvrđivanja činjenica.“Sve je super, samo mi ostajemo bez dece, koju nismo našli na putu, ni kupili u prodavnici“, oštro je primetila. Njeno iskustvo je duboko emotivno i jasno pokazuje nedostatak odgovornosti i posledice koje to ima na porodice koje su izgubile svoje najmilije.
Dok se suočava sa svojim gubitkom, Marta je takođe pronašla snagu da se bori za sigurnost na putevima i pravdu za sve koji su izgubili živote u saobraćajnim nesrećama. Aktivno se uključuje u udruženja roditelja stradalih u saobraćajnim nesrećama i borbe za poboljšanje sistema. Ona je postala glas onih koji su izgubili svoje najmilije i žele promene.
Marta je uverena da bi kazne trebale biti strože jer govorimo o mladim životima. Počinitelji, bez obzira na to jesu li im 18, 19 ili 20 godina, moraju biti odgovorni za svoje postupke. Prevencija takvih incidenata treba se rešavati putem obrazovanja, kampanja i strožih zakona. Institucije takođe moraju učiniti svoj deo kako bi osigurale pravedan i pravovremen pravni proces.
