SREMSKA MITROVICA. Volonterka Crvenog krsta je Lea Tomac, ima 19 godina i veliko plemenito srce.
Veliko srce, entuzijazam i hrabrost, sve su to osobine koje morati posedovati da biste se odlučili biti volonter. Pomagati drugima ne očekujući ništa zauzvrat odlika je samo velikih ljudi. Lea je završila Osnovnu školu „Triva Vitasović Lebarnik“, u Laćaraku, i u medicinsku školu, smer medicinska sestra.
Lea Tomac je odlučila još u Osnovnoj školi da postane volonter i pomaže u trenutku kada je doživela da njenoj baki pred njom pozli a ona nije znala kako da pomogne.
-Čvrsto sam odlučila da idem u crveni krst kada smo jednom sedeli mama, baka i ja u dvorištu, gde se mojoj baki slošilo, sklopila je oči, ja sam pomislila da je mrtva, uplašila sam se i šokirala, nakon toga sam shvatila da mi je logično da ću nekom u životu morati da pružim prvu pomoć i nisam želela da dođem u ovu situaciju. Od tada nisam imala situaciju da nekom u tom smislu pomognem, na raznim događajima bilo je situacija da deca padaju, da se izgrebu pa sam im najčešće pomagala sanirajući njihove blaže povrede. Prvi put sam čula za volontiranje u sedmom razredu osnovne škole, dobila sam poziv da učestvujem na takmičenju za prvu pomoć, da predstavljam moju školu, Ružica Blagojević koja je živela u mojoj ulici me je pozvala i ja sam pristala. Na pripremama za prvu pomoć bilo je oko nas 25, šestoro je bilo potrebno za ekipu, nakon obuke gledalo se ko upada u ekipu, kojih najboljih šestoro.
Empatija prema ljudima samo je rasla, pa se odlučila da postane i medicinski radnik.
-Dopalo mi se prvenstveno zbog upoznavanja društva, bilo je tu i mnogo odricanja, imali smo manje vremena za sve, morali smo da se posvetimo pripremama za takmičenja. Imali smo strunjače, lutke, zavoje, marame i tako dalje, pravili smo imobilizaciona sredstva, radili smo razne povrede, uključivali iz dana u dan nove povrede dok nismo sve savladali. Išli smo na gradsko takmičenje, te godine u sedmom razredu nismo ništa osvojili, bili smo četvrti, sećam se da smo tada svi plakali ali sledeće godine smo se opet prijavili i te godine u osmom razredu odlazimo na pokrajinsko takmičenje gde uzimamo četvrto mesto a na državnom treće mesto.
Prilikom priprema su nas pozvali, dobili smo upitnik sa pitanjem da li želimo da budemo volonteri, od tog dana se uključujem u akcije i ostale programe, kao što je trgovina ljudima i dobrovoljno davalaštvo krvi.
Prema njenim rečima, od samog početka je izuzetno posvećena programu, jer je pomagati jedan od najlepših osećaja na svetu. Kako kaže, ponosna je na činjenicu da je deo humanitarne organizacije. A njoj je puno srce što je aktivna u prenošenju empatije na druge.
-Ovo što radim jeste plemenito, osećam se lepo i ponosno na sebe što sam uključena u ovakvu organizaciju, ovde nema nikakve novčane naknade, ja to ne radim da bi dobila neku platu, radim to što volim, volim da pomažem drugima i ja se lično osećam bolje. U crvenom krstu kažu da sam kreativna pa se bavim prezentacijama za predavanjima, pravim poklončiće i tako dalje. Crveni krsti mi je pomogao i u mom medicinskom smeru.
Pored školovanja i volontiranja, Lea i dodatno radi. „Porodica je velika, svi treba da budemo vredni i pomažemo jedni drugima
-Do sada sa organizacijom nisam imala nikakvih problema, za sve moram biti strogo organizovana, moj ceo dan je organizovan, pored srednje škole i volontiranja i radim u jednoj piceriji u Laćarku, moram sve da uskladim. Volim da provodim vreme i sa društvom, mora sve da bude pod konac da niko ne bi trpeo. Što se tiče posla, u jednom momentu sam pomislila da će mi biti puno, da neću moći ali volim nešto da uradim sama, ne volim da tražim od roditelja i to je nešto što me gura da nastavim i ovaj deo svog života. Nas ima tri sestre, jedna je mlađa a jedna starija.
Mislim da baš nije momenat da nam roditelji finansiraju sve naše prohteve pa sam odlučila da radim. Roditelji su razgovarali sa mnom o tome, bili su protiv toga ali su mi na kraju rekli da sama izaberem, oni će mi pomoći svakako i uvek biti uz mene.
Moja želja je da što više ljudi spozna potrebu volontiranja i nesebičnog pomaganja drugima i baš zato Crveni Krst uvek drži vrata „širom otvorena“. Svako treba da iskusi nezaboravno iskustvo kada pomognete nekom i vidite nečiju sreću.
-U Crvenom krstu u Sremskoj Mitrovici najviše dominira Gimnazija i medicinska škola, volela bih kada bi se i druge škole uključile u proces volontiranja. Volontiranje i Crveni krst će mi pomoći u daljoj karijeri, biću slobodnija, iskusnija i proširiću svoje znanje, stvoriću konekcije sa ljudima.
Osim što pomaže najugroženijim porodicama i pojedincima u gradu i prigradskim naseljima, Crveni krst Novog Sada kroz razne programe podstiče mlađe populacije da od najranijih uzrasta neguju empatiju i humanost kao osnovne ljudske vrednosti. Lea i njeni drugari -volonteri su lepo lice Crvenog krsta Sremske Mitrovice.
-Želim da budem aktivna u akcijama Crvenog krsta, da završim školu i radim ovde ili u Kamenici. Ponos koji imam je neopisiv, verujem da mladi ako odluče da se bave volontiranjen nikada ne prestanu.
