O lažnim bolovanjima sve češće se priča u Srbiji, što u situaciji kada se poslodavci, kako kažu u Uniji poslodavaca, suočavaju sa nedostatkom radne snage, utiče na efikasnost poslovanja.
Oni procenjuju da oko 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla, iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba. Prema podacima RFZO, samo u prošloj godini od ukupnog broja kontrolisanih bolovanja u 12 odsto slučajeva utvrđene su određene nepravilnosti, piše Euronews Srbija.
Bolovanje, odnosno odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, pravo je svakog zaposlenog u Srbiji. Međutim, zloupotreba ovog prava smatra se povredom radnih obaveza ili radne discipline, a kazna može biti i otkazivanje ugovora o radu.
„Treba mi pravni savet. Drugarica radi u državnoj firmi, uzela je bolovanje da bi išla na neko punoletstvo, međutim pravnica koja je ne voli pošalje joj nekakvu kontrolu na vrata. Ovi je ne nađu kući. Da li postoji šansa da joj daju otkaz? Ne znam da li je na neodređeno“, napisala je ona na Tviteru.
Ovakve zloupotrebe teško je dokazati, kažu iz Unije poslodavaca Srbije, ali ne i nemoguće. Svetlana Budimčević iz te organizacije kaže za Euronews Srbija da su procene da oko 40.000 osoba godišnje zloupotrebljava pravo na bolovanje i da je potrebno urediti ovaj sistem i pokušati da se predupredi zloupotreba.
„Savetujemo poslodavace da svojim opštim aktima urede ovu zakonsku odredbu, odnosno način sprovođenja, kontrolu i procedure, putem pravilnika o radu, ugovora koje će zaključiti sa određenim zdravstvenim ustanovama koje bi mogle da kontrolišu ukoliko poslodavac posumnja da zaposleni zloupotrebljava to svoje pravo. Da bi poslodavac mogao da zaposlenog pošalje na kontrolu, mora to predvideti svojim aktima. Uređen sistem kod poslodavca je jedan način više da se spreči ovakva zloupotreba“, kaže Budimčević.
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Euronews Srbija kažu da je u 2022. godini izvršeno oko 2.500 provera bolovanja što je oko osam odsto od ukupnog broja donetih ocena o privremenoj sprečenosti za rad i da su u 12 odsto slučajeva utvrđene određene nepravilnosti koje se odnose na izostanak javljanja osiguranog lica izabranom lekaru i putovanje za vreme bolovanja.
Bolovanja se, kako navode, proveravaju u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju na osnovu zahteva poslodavca ili zahteva RFZO. Provera se, kažu, vrši na dva načina.
„Jedan je obnova postupka privremene sprečenosti za rad u roku od 30 dana od ocene stručno-medicinskog organa ili u postupku veštačenja u roku od godinu dana od ocene stručno-medicinskog organa. Proveru bolovanja koje je utvrdio izabrani lekar vrši prvostepena lekarska komisija, a proveru bolovanja koje je utvrdila prvostepena lekarska komisija vrši drugostepena lekarska komisija“, stoji u odgovoru RFZO.
Dodaju da je za postupak veštačenja moguće i veštačenje odluke drugostepene lekarske komisije koju vrše tri lekara specijalista zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.
Ko sve može biti kažnjen zbog zloupotrebe bolovanja?
Zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću smatra se povredom radnih obaveza ili radne discipline.
„Najčešća kazna za zloupotrebu bolovanja je uskraćivanje prava na naknadu zarade (plate), bez obzira da li tu naknadu obezbeđuje poslodavac ili RFZO“, navode iz RFZO i dodaju da su dodatne kazne za zaposleno lice moguće i od strane poslodavca koji postupa u skladu sa Zakonom o radu.
U članu 103. ovog zakona navodi se da ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Prema članu 179 ovakva zloupotreba može biti razlog zbog kog poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu.
Međutim, zaposleni nije jedini koji može snosi odgovornost zbog zloupotrebe bolovanja. Iz RFZO navode i da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisana kazna i za izabranog lekara ukoliko se utvrdi da je otvorio bolovanje iako nije postojao medicinski razlog za to.
Kazna u ovom slučaju je novčana i kreće se u rasponu od 30.000 do 50.000 dinara. Međutim, ova kazna, kako navode, nije primenjivana u 2022. godini.
Proverom bolovanja zaposlenih bave se i detektivske agencije. Na taj korak se najčešće odlučuju strane kompanije. Ipak, detektivi nemaju pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju, pa na druge načine proveravaju opravdanost odsustva zaposlenog. Takva praksa poznata je i u Austriji, jer je mnogo onih koji odu kod lekara, glume bolesnika, i uzimaju bolovanje kojim produžavaju odmor.
„Iako se prevara sa bolovanjima rešava pred radnim sudom i oštećene kompanije ne podnose prijave policiji i tužilaštvu, pravno gledano to je prevara. U prošlosti bilo je i krivičnog gonjenja“, naveo je predsednik Udruženja detektiva Austrije Peter Pokorni.
