SREMSKA MITROVICA. Već nekoliko godina kuvanje u sopstvenom domu polako zamenjuje nabavka kuvanih jela. Isto tako, zbog povećanja interesovanja za naručivanje gotovih jela, u našem gradu pojavljuje sve više kuhinjica koje tokom dana nude dnevni meni, a i restorani se prilagođavaju.
Nedavno je jedan srpski Tviter je iznedrio biser – muškarac je pisao o ženama na veoma „zanimljiv“ način.
– Žena nekad: Na jednoj ringli se kuva supa, na drugoj se prži meso, a iz rerne miriše pita sa jabukama. Sve miriše, pršti, uz osmeh grdi da se sve pojede. Žena sad: Podgreva gotovu lazanju iz Lidla, uključuje turbo na aspiratoru i doživljava nervne slomove jer prsnulo malo – piše on.
Odgovora je bilo mnogo, a mi izdvajamo odgovor jedne žene:
– Žena je biće kao i vi, i kao i vi ima pravo na ispunjen život, na zaradu, i može do svog ručka da dođe na različite načine. Može da ga skuva, može da ga plati. I vi isto možete da skuvate, a možete i da platite – odgovara jedna Tviterašica.
Nekada žene nisu imale pravo glasa, nisu se školovale, nisu radile, rađale su decu, kuvale ručak satima…
To je bilo nekad, a sada važe druga pravila, svi radimo, svi privređujemo i svi smo savršeno sposobni da spremimo hranu ili operemo veš (koliko je teško ubaciti stvari u mašinu, ispritiskati nekoliko dugmića i eto, gotovo). Ipak, trend svakodnevnog kuvanja, zamenjuje naručevanje iz keteringa ili restorana. Da li jeto trend Ili ne, pitali smo Mitrovčanke.
Pored porasta keteringa i sve češće pojave dnevnog menija po restoranima, kako se čini, raste i broj naših sugrađanki koje nude svoje usluge kuvanja. Iako to mnogima olakšava svakodnevicu, ova promena kod nekih nailazi i na negodovanje.
Žene koje redovno tokom radnih dana, naručuju kuvana jela, najčešće to čine zbog nedostatka vremena, usled poslovnih i porodičnih obaveza, te im sve veća i raznovrsnija ponuda jela predstavlja olakšanje.
Restorani i keterinzi. Šta se nudi u Sremskoj Mitrovici i koliko se ovakav trend povećava?
– Da, svaki dan naručuju hranu. Hranu naručuju i muškarci i žene, otprilike u istom broju. Građani najčešće naručuju kuvana jela, poput pasulja, graška, riblje čorbe, naručuju se glavna jela, roštilji i plate, mešavina mesa. Broj ljudi koji naručuju hranu je u poslednje vreme blago povećan ali u suštini taj broj na dnevnom nivou iznosi između 15 do 20 poziva, kažu u restoranu Promenada.
– Kod nas uglavnom svaki dan naručuje hrana, mi je ne raznosimo. Mi radimo slavlja, krštenja, rođenja, svadbe. Svaki dan kuvamo jedno sveže jelo. Dnevni obrok je raznolik, karađorđeva, pomfriti, pirinač, pire krompir, pasulj, grašak i tako dalje. Nema pravila kod nas, onog što je tog dana na meniju može da se uzme, kome se dopadne kupi, kome ne, on dođe neki drugi dan, informacija je iz keteringa u Sremskoj Mitrovici.
U ovom keteringu, kažu da posao ide lošije, da je korona dosta uticala na njihovo poslovanje, ali i da ipak radeove dve godine pandemije, uz snalaženje kako opstati.
– Kod nas uglavnom naručuje od ponedeljka do petka, nudimo topla jela i specijalitete od mesa. Ljudi zovu, više nas zovu žene od muškaraca, dobijemo dnevno od 10 do 30 poziva. Razlozi zvanja su najčešće nedostatak vremena onih koji zovu da se pozabave pravljenjem ručka, živimo u brzom vremenu, retko kad smo kući i iz tog razloga mi i postojimo.
Restoran „Bela ruža“ svakodnevno raznosi naručena jela, kako kažu u velikoj količini.
Ručkove redovno nosimo po porudžbini, svakodnevno, ali ne naručuju građani samo ručak, redovno se nose gotova jela i po firmama, uuglavnom su to firme u kojimaa se radi duže. Mi imamo svakodnevni meni ali uz meni se često naruči i dodatna hrana. Za vreme nema pravila, ručkovi se nose od 13.00 časova do 17.00, a podjednako naruče i muškarci i žene.
Šta kažu Mitrovčanke? Ketering ili restoran, ili ipak kućna varijanta?
Mnoge Mitrovčanke su se složile oko toga da su s vremena na vreme, kuhinje sa kuvanim jelima odlična varijanta, koju treba iskoristiti ako su u mogućnosti, jer se, kako navodi jedna od njih, žena „toliko umori na poslu da joj nije ni do priče a kamoli do kuvanja, kada stigne u kasne sate kući“. Određen broj žena kaže da kuvana jela kupuje vrlo često ili svakodnevno.
– U poslednje vreme, kupujem kuvane obroke svakog radnog dana , imam svoj restoran koji mi potpuno odgovara, jer sam u ovom restoranu primetila da je sve sveže i liči na maminu kuhinju. Spremaju ukusnu hranu od kvalitetnih namernica i ne vidim problem u naručivanju. Živimo muž i ja, radimo oboje i ova varijanta oboma odgovara. Da li će to ostati tako, kada dođu deca, ne smem da tvrdim – objašnjava M.S. i dodaje da su joj kod odabira najbitniji kriterijumi kvalitet namirnica, ukus, higijena i cena.
Veliki deo novca potrošim na hranu, često kupim hranu koja se ne pojede, pa sam pokušala da pomno isplaniram jelovnik za celu nedelju, kaže sugrađanka M.F.
– Mislila sam da ću na taj način uštedeti. Međutim, jednom prilikom sam imala mnogo posla do kasno u noć, pa sam za sutra naručila dostavu, moja porodica nije ni primetila razliku. Imamo dvoje školske dece i s vremena na vreme naručimo hranu iz restorana, nekoliko restorana je u opticaju, zavisi šta je u ponudi taj dan. Iako zvuči neverovatno, uspela sam, ne znam kako, izračunaću ovih dana, da ostvarim velika uštedu kada naručujem.
Sugrađanke koje nemaju ništa protiv poručivanja, nekad nisu zadovoljne ponudom, a navele su da je to zato jer se često u nekim kuvanim jelima koristi previše brašna i začina, ipak mnoge se nisu libile da pohvale određene kuhinje ili žene koje im pripremaju obroke, tvrdeći da je u pitanju prava domaća hrana.
– Ne volim da kuvam. I vrlo rado poručim gotov ručak kad ne stignem ja da skuvam – jednostavno je, tvrdi mlada Mitrovčanka A.T.
Česti odgovori porodica koji ili naručuju gotova jela, ili naruče pa s posla prvo u restoran, su da više vole da prošetaju po keju ili kroz centar predveče, nego da ona stoji za šporetom a on „bulji“u TV ili telefon.
– Možda bi bilo jeftinije, ali tvrdimo da je to jako mala razlika, a što je najvažnije više vremena provodimo zajedno, šetamo i družimo,priznaćete da je to bolje provedeno vreme, kaže jedan bračni par koje smo sreli u šetnji pokraj reke Save.
Neke od žena uverene su da niko ne može da skuva tako ukusno i kvalitetno kao što to one čine.
– Pa zar nije lepo kad se šire mirisi i ukusi domaće kuhinje, rekla je jedna naša sagovornica. Ona tvrdi da su te žene lenje, da više vole da idu na tretmane nego da uzmu varjaču u ruku.
– Samo moja kuhinja, ništa bez mojih ruku. Ne verujem da bi moja deca jela bilo šta iz restorana kada dođu iz škole. Čujem često da se naručuje, nikad nisam nipomislila da naručim hranu. Kuvanje je „zakon“ – uverena je D.B.
Starije sugrađanke, njih nekoliko je osudilo često poručivanje. Kao primer daju i svoju decu, a kako kažu, ne mogu da im objasne da je bolje za njih da dođu na ručak kod baka.
– Moji unuci, sada u braku, često naručuju hranu za poneti. Izgovor da ne dođu je, ne žele da me muče. A meni to nije muka, ne osuđujem što naruče, i verovatno nije tu problem, već je problem što se ne viđamo često. Vremena se menjaju,kaže jedna od njih.
– Kad ja spremim nedeljom sve po redu i još kolače uz to, nema šanse da bineko iz moje porodice otišao na ručak u restoran. Vidim da su restorani puni, da se stalno nešto dostavlja, ali to u našoj kući nije običaj, možda sam zastarela, smatram da je ženi mestopored šporeta, tvrdi druga baka.
Kao negativnu stranu, istaknuto je da to i nisu baš toliko povoljne varijante ako se naručuje svakodnevno, dok druge veruju da ima i opcija koje su isplative, pogotovo kad se sabere cena namirnica i struje, kao i dragoceno vreme.
Mišljenja prema ovom popularnom vidu usluga je zaista podeljen, ali gužve u restoranima, vozila koja raznose hranu i koja se često vide na ulicama našeg grada, ali ičinjenica da se kuvana jela brzo prodaju u većini restorana i keteringa, govori u prilog tome da Mitrovčanii te kako te usluge i koriste. Da li će to neko okarakterisati kao nedostatak vremena, posvećivanje sebi ili lenjost, za njih je manje važno.