Broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u prvom polugodištu 2023. iznosio je 9.494, što je 137 odsto više nego u isto vreme 2020. godine, navedeno je u saopštenju.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvoj polovini ove godine iznosila je 3,3 milijarde evra, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).
Od toga je 1,1 milijarda evra, odnosno 34 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti, dolazilo iz delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti.
U slučaju kupovine direktno od investitora, 78 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
RGZ je naveo da se od investitora najčešće kupuju stanovi, gde je takođe primetan značajan porast kupovina na delimično regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti u poslednje četiri godine.
Procenat kupovine stanova u Srbiji direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u prvoj polovini ove godine dostigao je 70 odsto, a u Beogradu 85 odsto, dok je u prvom polugodištu 2020. to bilo 50 odsto, odnosno 55 odsto.
Najveći broj kupoprodajnih ugovora, 2.471, na delimično regulisanom tržištu, za prvih šest meseci 2023. godine, sklopljen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, sa ujedno najvećim obimom novčanih sredstava od oko 506 miliona evra.
To čini, kako je navedeno, polovinu od ukupne vrednosti delimično regulisanog tržišta.
RGZ navodi da tržište nepokretnosti u Srbiji obuhvata tri sitema – regulisan sistem koji znači da su nekretnike upisane u katastar, delimično regulisan koji podrazumeva da nekrertnine nisu upisane u katastar i neregulisan sistem koji obuhvate nekretnine koje nisu izgrađene prema propisima i nisu upisane u katastar.
RGZ je upozorio građane, koji planiraju da ulažu novac u nepokretnosti, da „investiranje u nepokretnosti na delimično regulisanom tržištu nosi brojne rizike čiji uzrok upravo leži u tome da te nepokretnosti iz različitih razloga nisu upisane u katastar nepokretnosti“.
