KAKO JE NASTALA PESMA- „Proleće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni …“

ĐURĐEVDANSKI URANAK 1942:
Osvanuo je šesti maj 1942. Bilo je hladno sarajevsko jutro. Policija NDH naredila je da se Srbima pripremi „đurđevdanski uranak“. U četiri sata ujutro u grad su se slivale kolone zarobljenika iz kasarne Jajce sa brda iznad Bembaše. Pridružili su im se sapatnici iz logora Belediji, Ćemaluše i Centralnog i Gradskog zatvora, kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina Bana gde su dočekali voz smrti.
Naime, tramvajska pruga u Sarajevu imala je širinu uskokolosečne železnice, pa je voz iz Broda po naredbi rukovodstva NDH ušao u grad.
Pred očima srpskih mučenika na Obali Kulina bana pojavila se duga kompozicija teretnih vagona koja se prostirala baš koliko i kolona zatvorenika – od Vjećnice pa sve do elektrocentrala.
U koloni je bilo oko tri hiljade mladih ljudi. Među njima je bilo i domaćina koji su bili zatvoreni zajedno sa svojim sinovima, a i muslimana koji su se zauzimali za Srbe ili se izjašnjavali kao Srbi. Razulareni ustaša pred kolonom je uzviknuo: „Đe ste Srbi? Besplatno vas vodimo na teferidž u Jasenovac! „.
Na vagonima je pisalo „7 konja ili četrdeset vojnika“, a ustaše su u jedan vagon uvodile i do dve stotine ljudi . Voz smrti je tog istog 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan iz Sarajeva, krenuo u Jasenovac. Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krizu zbog straha i nesigurnosti. U opštem haosu jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevske ,, Sloge „u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, svojim izvežbanim i smelim baritonom iz srca i duše zapevao je: ,, Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim mene – Đurđevdan je! „
Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme Đurđevdan zatvorile šiberu na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru zbijeni jedni do drugih. Od tri hiljade, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo dve hiljade duša, a dve stotine njih su preživeli torturu. Zahvaljujući preživelima znamo za ovaj događaj danas.
Pod utiskom ove priče, Goran Bregović je obradio pesmu koju su pevali zarobljenici- „Đurđevdan je“. U međuvremenu, ova pesma postaje planetarni hit koji se izvodi na mnogim svetskim jezicima. Ali, na našu veliku žalost, mnogi Srbi danas ne znaju o vozu smrti i pravom značenju ove pesme. Svi smo svedoci da je ona zastupljena na svakoj srpskoj proslavi, sa alkoholom i podignutim rukama. Bilo bi sjajno kada bismo, za promenu počeli poštovati našu prošlost. To je jedini način da nas budućnost ne proguta i da ne dočekamo neki novi krvavi Đurđevdan.

IZVOR: BESPLATNA HERCEGOVINA DATUM: 2017/06/05.