SREMSKA MITROVICA. Dugogodišnji profesionalni odbojkaš koji je umesto karijere odabrao fakultet i znanje, upisao psihologiju i odlučio se za rad sa decom, Jovan Kovačić priča svoju priču.
Jovan Kovačić ima 26 godina, osnovnu školu je završio u Sremskoj Mitrovici, upisuje srednju Ekonomsku školu ali tu ostaje samo godinu dana, odlazi u Beograd gde počinje da igra za Crvenu Zvezdu i njene mlađe kategorije.
Odbojkom počinje da se bavi u Bajićevoj školi u Sremskoj Mitrovici, Jovan u svom detinjstvu pokušava razne sportove ali sama činjenica da mu je otac odbojkaški trener i nastavnik fizičkog u školi dovodi ga do toga da njegovo opredeljenje bude odbojka.
“Školu nikada nisam zapostavljao, ja sam se trudio a i imao sam podsticaj roditelja, uskoro dolazi do odluke da li ću se baviti profesionalnim sportom ili ću se opredeliti za fakultet i nauku, sigurnost fakulteta je preovladala.” kaže Jovan.
U sportu postoje razni faktori, sreća, povrede, taktika, odricanje, selidbe u druge klubove, druge gradove pa se naš sagovornik odlučuje za psihologiju koja ga usko povezuje sa radom sa decom.
Kroz kompletno školovanje, odbojka je tu, prisutna, deo njega i nešto što će uvek biti tu, ističe Jovan.
“Igrao sam pionirska prvenstva, u osmom razredu dolazi do najveće eskalacije, tada sa svojom ekipom postajem prvak Vojvodine i zauzimam drugo mesto na Državnom prvenstvu. Tada dobijem poziv u reprezentaciju i u Crvenu Zvezdu, tamo ostajem četiri godine. Bio sam kapiten kadetske ekipe, kada sam sazreo za seniore, tražio sam pozajmicu, prebacili su me u Železničar iz Beograda, to je za mene bio ogroman izazov ali nije bila najbolja odluka, sredina je bila loša, igrao sam kao tehničar a novca u odbojci nema, plate su maksimalno 500 do 600 eura.” rekao je Jovan.
Kao trener mlađih kategorija kaže da se vidi velika razlika u deci koja su trenirala sa njim i koju on sada trenira.
“Decu neće niko tući na treninzima ali mislim da imaju prezaštićen odnos sami prema sebi, na dobronamerne kritike traže obrazloženja, jako teško to prihvataju, ne žele da saslušaju i svedoci smo da kada treneri povise ton, deca prestaju da treniraju, danas fali malo čvrstine i žara, dosta dece dolazi na treninge da ispoštuje svoje roditelje.”
Jovanov hobi i ljubav je odbojka, kada ne radi voli da izađe na kej, sa devojkom i prijateljima, omiljeno godišnje doba mu je leto, provodi dosta vremena sa svojim prijateljima pored vode, da popije pivo i kaže da mu druženje pored vode odnosi probleme koje ima u svojoj svakodnevnici.
