Poziv odnosi na sve vrste oružja, automatsko kao i svako drugo oružje, minsko-eksplozivna sredstva, delove za oružje i municiju koju su građani protivpravno držali.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije pozvalo je građane, koji poseduju neregistrovano oružje, da ga do 8. juna ove godine, predaju najbližoj policijskoj stanici.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da je građanima data prilika da u narednih mesec dana sami predaju nelegalno oružje bez posledica, a posle tog roka suočiće se sa strogim kaznama.
Pozivamo građane koji poseduju nelegalno oružje da se odazovu ovom pozivu, obrate najbližoj policijskoj stanici i predaju oružje za koje nemaju isprave o oružju“, poručila je Jelena Lakićević, načelnik Odeljenja za oružje iz Uprave za upravne poslove, Ministarstva unutrašnjih poslova.
Precizirala je da se poziv odnosi na sve vrste oružja, automatsko kao i svako drugo oružje, minsko-eksplozivna sredstva, delove za oružje i municiju koju su protivpravno držali.
„Ujedno Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva i one građane koji nisu predali policijskim stanicama na čuvanje oružje nakon smrti vlasnika, da to sada i urade“, ističe Lakićevićeva.
Oružje u nelegalnom posedu građani u navedenom periodu, bez ikakvih posledica, mogu predati svakog dana, od 7 do 19 časova.
Izvor: Telegraf
1 komentar
Citirim jednu recenicu iz clanka: „Nepodnosljiva lakoca ubijanja“, koji sam objavio u Borskim novinama 1999. godine: „Sve u svemu, skoro sto hiljada ljudi, poreklom iz Srbije, i pridoslih iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, namirisali su krv, u onom bukvalnom smislu.“
Mnogi od njih doneli su nesto od oruzja, pusku, pistolj ili bar bombu. Ti ljudi rodili su decu i unuke u ovih 30 godina, a jasno je kako su vaspitavali i njih i ostale muske rodjake. Citiram jos nekoliko pausa iz tog dugackog clanka:
„Da se podsetimo (jer tako nesto ne smemo da zaboravimo, posto ratni zlocini nikada ne zastarevaju), nekoliko nedelja pre pocetka rata u Hrvatskoj, formirane su dobrovoljacke brigade i paravojne jedinice sirom Srbije. Arkan i Seselj prosto su se utrkivali ko ce vise dobrovoljaca da sakupi i posalje na ratiste, normalno uz pomoc nasih “patriotskih” medija i jugoslovenske armije, koja je te dobrovoljce u kasarnama Srbije oblacila, naoruzavala i obucavala. Deo njih, prvi put su tada uzeli u ruke automatske puske “Kalasnjikov” i “Hekler Kos”. U prva dva, tri meseca i sam Draskovic nije zaostajao, sve do pogibije Giske i jos nekoliko drugih dobrovoljaca u okolini Knina (medju kojima je bio i jedan omladinac iz Bora), cime mu je nedvosmisleno stavljeno do znanja da “Srpska garda” Srpskog pokreta obnove nije pozeljna, i da se mane “corava posla”. Cinjenica je da su Seselj i Arkan dobili svu podrsku organa bezbednosti i stranaka levice u formiranju paravojnih formacija, i ne treba veci dokaz da to nisu opozicione stranke, vec “isturene filijale” MUP-a.
Nasoj armiji je odgovaralo formiranje paravojnih formacija da bi sve “prljave poslove” prepustili njima. Vojska je topovima, haubicama, raketnim i obicnim bacacima “zavrsavala posao” iz daljine od nekoliko kilometara, a dobrovoljci su se prvi ubacivali u neprijateljsku pozadinu i “cistili teren”. Sa druge strane, i stranackim liderima je odgovaralo da o tudjem trosku ojacaju i obuce svoju privatnu vojsku i tako obezbede licnu gardu i pobedu u eventualnom gradjanskom ratu. Bas zbog toga su i osnovali paravojne formacije, a ona prica o patriotizmu i spasavanju Srba u Hrvatskoj i Bosni “drzi vodu”, manje od iscepane kofe.
Kada se na to dodaju desetine hiljada vojnika, rezervista i specijalaca (ratnih veterana, koji bi hteli skupo da naplate pretrpljeni strah i rane iz cetiri vodjena rata) i stotine hiljada pristiglih izbeglica, nije ni cudno sto smo postali drzava, u kojoj je veca verovatnoca da vas ubije i opljacka neka bitanga, nego da kupite pojedinih dana zejtin, secer i mleko u prodavnici?!“
Boza Bogdanovic, Bor
Komentari su zatvoreni.