SREMSKA MITROVICA. Predstavljamo vam novi salaš koji je nedavno otvoren, smešten u selu Laćarak, na kraju Fruškogorske ulice, pa još malo produžiš… Baš kao i pravi salaši i ovaj se nalazi na pravom mestu u okruženju bujne prirode. Tu ćete pronaći stabla oraha, šljive i jabuke… očaravajuće cveće i „debelu ladovinu“. Salaš je izolovan od gradske vreve i pruža posetiocima potpunu oazu mira i opuštanja, savršenu za celu porodicu. Ovo je odvojeni, romantični svet koji nas vraća u daleka vremena, kada je sve težilo sporijem tempu, bez nepotrebnih briga, kako bi rekli Vojvođani – „bez sikiracije“.
Posetili smo ovaj rajski deo Laćarka i verujte da je nestvarno.
Posle velike kapije, inače predivne za „selfi“ tu je prostrano dvorište, sa lepim i sadržajnim igralištem za decu koje je napravljeno od nekadašnjeg ambara, sa mnoštvom ukrasnih detalja koji dobro predstavljaju Vojvodinu u malom. A da se osećate kao u pravoj bajci, tu je i bazen, za vrele letnje dane i večeri.
Iz grada smo stigli za samo desetak minuta vožnje i, već sa prvim pogledom bačenim preko tarabe, pretpostavili da će ovo mesto postati omiljeno ne samo Laćarcima i Mitrovčanima već i mnogo šire. Svi mi tražimo savršeno mesto za odmor, mesto za nesvakidašnje organizovane događaje, zar ne?
Pa da počnemo od početka –
Čitava priča oko ovog velelepnog zdanja započela je pre nekoliko godina kada je njena vlasnica, Sanja Mataruga, odlučila da iz Žablja krene za Laćarak, jer je u tom mestu našla ljubav svog života.
Priča jedne porodice, očinstvu, majčinstvu, i putu koji je doveo do stvaranja oaze u Laćarku, ima mnogo dublje značenje od samog salaša i letnjikovca. To je priča o povezanosti porodice i ljubavi prema deci koja nadmašuje svaku prepreku.
Porodica od tri člana, otac, majka i ćerka, zajedno su prošli kroz sve životne faze. Ćerka je završila fakultet i započela svoj put ka samostalnosti, ali se nikada nije udaljila od svojih roditelja. Iako je studirala i radila, uvek je bila uz njih.
Njena iznenadna odluka da se uda i preseli u Laćarak donela je izazove. Roditelji su tužni, iako su znali da je to deo njenog putovanja. – Udala se iznenada, mi smo mislili da će biti blizu a ona je otišla za ljubavlju u Laćarak. Bilo mi je teško, nekima je Amerika daleko a meni je bio Laćarak. Nakon nekog vremena, suprug je predložio da kupe kuću u Laćarku. Ova odluka je promenila njihove živote.
Nakon što su slučajno pronašli salaš na prodaju, sve se brzo odvijalo. Kuća nije bila za stanovanje, ali priroda oko nje je bila spektakularna. Mi smo kupili park… toliko je sve bilo divno da smo ostali zabezeknuti prirodom. Kuća nije bila za stanovanje ali rastinje je bilo prelepo. Ovo sve je u vlasništvu bilo 100 godina, sve zeleno, prelepo. Priroda je rasla 100 godina, mi to ne bi dočekali da smo sami sadili, okruženje nas je oduševilo i najviše smo zbog toga doneli odluku da kupimo baš ovaj salaš. Došli smo i za tri dana rešili sve, priča Sanjina majka.
Nakon odluke da kupe, započeli su radove. Kada su kupili kuću i dvorište, sve je bilo obraslo u korov. Za godinu dana koliko su radili na uređenju, sredili su, kako baštu, tako i unutrašnjost: sami su sadili, kopali, brusili, šmirglali, farbali… Sve je uređeno u vojvođanskom stilu, ostalo je onako kako je bilo ali sa mnogo savremenijim pristupom.
Prvo su sagradili malu kuću za sebe, zatim bajkovitu kućicu za decu, a onda su odlučili da čardak pretvore u brod za igru.
Sledeći korak bio je izgradnja letnjikovca za okupljanje porodice i prijatelja. Mesto gde su na starom salašu bile životinje, danas je prelepi letnjikovac. Sve je prelepo sređeno, od ove godine uživa se i u bazenu koji se nalazi na savršenom mestu a porodica kaže da ima još mnogo da se radi, iako nama već sada izgleda savršeno. Svi u porodici rade, majka je nastavnica, otac privatnik, vlasnica Sanja predaje engleski a zet je vredni preduzetnik. Vuk Mataruga uživa u njegovom zadatku, upravlja i vodi posao oko kompletne organizacije salaša, koji se polako ali sigurno razvija. Porto Villagio je njihova mirna luka u koju ulažu za budućnost.
Salaš se zove Porto Villagio, u prevodu – seoska luka, a seoska luka ima brod, tu se usidriš i uživaš. Ovo je naša mirna luka, ovde. Naša ćerka se udala, otišla u Sremsku Mitrovicu a taj odlazak je doveo do toga da smo sada našli našu zajedničku mirnu luku. Nalazimo se ovde, uživamo, radimo, pravimo, sve zajedno i srećni smo, kaže ponosna majka Sanje Mataruge.
Od porodične oaze do posla
Nakon nekoliko godina, sestra, koja se bavi dekoracijom, predložila je da izdaju svoj prostor. Ova ideja je brzo postala nešto o čemu razmišlja ova porodica. Njihov salaš postao je mesto za svadbe i događaje, a ova priča je evoluirala u nešto mnogo više od jednostavne lokacije za iznamljivanje. Kako kaže porodica, nigde ne žure, ideja je zaživela, za sada je to lagano i lepo i idu ka tome da ovaj salaš bude omiljeno mesto okupljanja, na onaj pravi vojvođanski način, porodično.
Ovo je priča o odricanju i radu, o postizanju snova i stvaranju zajedničkog mesta za porodicu i prijatelje. Salaš u Laćarku nije samo posao, već i mesto gde se čuvaju vrednosti porodice i gde se prave uspomene. To je mesto gde se povezuju različite generacije, gde svadbe i događaji postaju deo priče, i gde se svaki trenutak ceni.
Sremska ravnica je poput carstva pogleda koji slobodno lebde između beskrajnog neba i plodnog zemljišta. Njena lepota nije samo u pejzažu, već i u bogatstvu koje nudi vojvođansko tlo. Srem nikada nije dosadan. Gradovi i sela se protežu po ravničarskom platou sa ambicijom da postanu nezaobilazne stanice za putnike koji prolaze ovuda. Međutim, u ovoj prostranoj zemlji, ističu se novi udobni salaši, kao što je salaš Porto Villagio sa svim onim što je putniku namerniku potrebno u 21 veku ali i sa mirisom i pogledom na staru mirnu ravnicu, tišinu, salaše koji još uvek stoje izloženi suncu, vetru i svim lepotama okoline.
Kako se već sada čini, za novi salaš do kog se začas stiže brzo će se pročuti, te ozbiljno pretenduje da postane jedno od dražih utočiša svima koji su željni mira, relaksacije, pa i ako žele ukusne hrane i vrhunske „kapljice“. A, takvih kutaka nikada nije naodmet.
1 komentar
Nije teško kad imaš obrazovanje,posao,bogatog naslednika muža,pomoć roditelja sa svih strana..stvarno nije teško naći volje i vremena..prosečan čovek nema mogućnost za takvo nešto ,jedva da održava i i osnovno da bi egzistirao
Komentari su zatvoreni.