Beograd – Posle trodnevne rasprave, Skupština Srbije usvojila je danas sporne medijske zakone – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Zakon o javnom informisanju i medijima usvojen je sa 142 glasa za, 18 glasova protiv, dok 15 poslanika nije glasalo. Za Zakon o elektronskim medijima glasala su 144 poslanika, 14 je bilo protiv, dok 15 nije glasalo.
Ovi zakoni omogućavaju državi, putem Telekoma, da legalno i zvanično bude vlasnik medija.
Medijski zakoni, odnosno zakon o javnom informisanju i medijima, te zakon o elektronskim medijima, bili su ključna tačka dnevnog reda na sednici Skupštine Srbije. Njihovo usvajanje sada zvanično omogućava Telekomu da osniva i upravlja medijima.
Predlozi ovih zakona su ranije usvojeni od strane Vlade Srbije. Pre toga, nakon konsultacija sa OEBS-om, iz nacrta zakona su izbrisana dva sporna člana koja su kablovske emitere stavljala u podređeni položaj u odnosu na Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je u sredu da se prihvata amandman koji se tiče dodatnih sredstava zaštite koja bi trebalo da obezbedi konkurenciju i slobodnu tržišnu utakmicu u skladu sa najvišim standardima.
Konkretnije, prihvata se amandman kojim Telekom Srbija neće moći da dobije državnu pomoć ukoliko se bavi medijima, a Jovanović je pozvao poslanike opozicije da ne obmanjuju javnost da predloženi zakoni nisu usaglašeni sa Evropskom unijom.
On je istakao da, poput više evropskih zemalja, i Srbija, odnosno državni telekomunikacioni operater, ima pravo da ravnopravno učestvuje na tržištu.
Prihvaćen je amandman i kojim se produžava rok zabrane funkcionerske kampanje sa 10 na 30 dana pre dana glasanja.
Kako je ranije saopšteno, Zakon o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije definiše javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja.
Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će, kako se očekuje, uticati na transparentnost ovog procesa.
Pored postojećeg Registra medija, zakonom se ustanovljava i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja. Takođe, u skladu sa predlogom novinskih i medijskih udruženja, u zakonu je definisan i Savet za štampu.
Kako se dalje navodi, Zakonom o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.
Zakon o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija.
Važno je napomenuti da Medijska strategija jasno navodi da država treba da se povuče iz vlasništva u medijima, međutim, usvajanjem ovih zakona takav korak nije napravljen.
