SREMSKA MITROVICA. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u Vranju i širom Srbije u ponedeljak slave praznik Svetog apostola Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Praznik je u verskom kalendaru obeležen crnim, masnim slovom.
Sveti Andrej je apostol Carigrada i Rusije, a bio je i patron Ruskog carstva i doma Romanovih.
Prema predanju, sveti Andrej je bio stariji brat apostola Petra i učenik svetog Jovana Krstitelja.
Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu gde je stradao.
Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom „Prologu“ stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje.
Preminuo je 62. godine, njegove mošti prenete su u Carigrad, a potom, kako je zapisano, glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.
SPC slavi svetog Andreja svake godine 13. decembra po novom kalendaru, odnosno 30. novembra po Julijanskom i svom bogoslužbenom kalendaru.
Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića.
Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji je do tada slavio svetog Klimenta.
Karađorđe se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.
Petar II Karađorđević je tu tradiciju porodice nastavio kao kralj Srbije uz blagoslov mitropolita Mihajla.
MEČKINDAN
Prema narodnim verovanjima Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkindan. U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz „za medvede“, koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga „mečke ne pojedu“, onda ga ukućani pojedu ujutro. Po planinskim selima pravili su „mečkin kolač“ – mečkina povojnica, koji deca rano odnesu na „mečkina mesta“, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih. Na današnji dan valja jesti kukuruz. Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da ga mečke ne bi pocepale. Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
