Regres se isplaćuje svim zaposlenima koji su iskoristili svoj godišnji odmor u celosti ili su iskoristili samo njegov srazmerni deo. Pravo na regres ostvaruju i oni zaposleni kojima u toku te kalendarske godine prestaje radni odnos, ili ga tokom nje tek započinju.
Ukoliko zaposleni iz nekog razloga ne iskoristi pravo godišnjeg odmora, tada neće imati ni pravo na regres jer se smatra da zaposleni nisu imali dodatne troškove, pa poslodavac nije u obavezi da im isplati regres.
Iako Zakon o radu propisuje pravo na regres, on ne definiše njegovu visinu niti način isplate, već je to prepušteno samom poslodavcu. Prema zakonu, svi zaposleni imaju pravo na naknadu ove vrste troškova u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora je naknada za zaposlene koja po svojoj suštini predstavlja nadoknadu njihovih troškova. Bez obzira na radno mesto, svi zaposleni imaju pravo na regres za godišnji odmor koji se, po pravilu, predviđa ugovorom o radu.
„Regres mora biti istaknut na platnom listiću“ odnosno obračunskoj listi.
Ukoliko ste tek zasnovali radni odnos , ako niste zaposleni u firmi tokom cele godine, tada se regres obračunava srazmerno delu regresa koji ćete kao zaposleni primiti na osnovu srazmernog dela godišnjeg odmora.
Na isti način se može isplatiti regres i osobi kojoj radni odnos prestaje u toj tekućoj godini.
Ukoliko zaposleni ostvaruje i koristi svoje pravo na pun godišnji odmor u skladu sa Zakonom o radu, a u toku godine je u nekom trenutku privremeno bio sprečen za rad zbog bolesti, to ne remeti njegovo ostvarivanje prava na regres za godišnji odmor.
Isto tako, ako je Opštim kolektivnim ugovorom određeno da se regres isplaćuje na mesečnom nivou, a zaposleni tog meseca ne ostvaruje zaradu zbog bolesti, već ostvarajuje naknadu zarade na teret RFZO, vlasnika firme u kojoj radite ne oslobađa obaveze za isplatu regresa.
Kada je reč o dinamici isplate regresa, ona je po pravilu srazmerna mesecima rada u godini, pa se isplaćuje 12 meseci uz svaku zaradu.
Ipak, nisu retki slučajevi da se regresi ugovaraju u mnogo manjim iznosima nego što je ovaj.
Bez obzira na to da li poslodavac blagovremeno plaća zaradu i regres svojim zaposlenima, on ima obavezu da na zaradu obračuna podnese PPP-PD poresku prijavu i da, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, po odbitku plati porez i doprinose na zaradu čija je efektivna poreska stopa ugrubo 64 odsto. Bez poziva na broj odobrenja plaćanja (tzv. BOP) koji dodeljuje Poreska uprava prilikom podnošenja elektronske poreske prijave, poslodavac i ne može da bezgotovinski (preko računa) plati zaradu zaposlenom.
