Isticanje hitnosti rešavanja rodno zasnovanog nasilja i zaštite ugroženih života
Članak osvetljava alarmantno pitanje femicida u Srbiji, gde su od početka godine muški počinioci ubili šesnaest žena i dve devojke. Naglašava da ovi brojevi ne predstavljaju samo statistiku već i ljudske živote izgubljene u nasilju. Obrazac je uznemirujuće konzistentan: vesti o femicidima nakratko šokiraju javnost, da bi potom usledila tišina. Nedostatak odgovora izaziva zabrinutost zbog nastavka takvog nasilja i potencijalnog neuspeha sistema da zaštiti žene.
Femicid, ubijanje žena samo zato što su žene, postao je mučna stvarnost u Srbiji. Od početka ove godine, šesnaest žena i dve mlade devojke žrtve su muškog nasilja koje su počinili muževi, očevi, partneri i sinovi. Neophodno je prepoznati da to nisu samo brojevi već životi pojedinaca. Nažalost, poznati sled se ponavlja kada se u Srbiji dešavaju femicidi: vest šokira javnost, ali reakcija brzo bledi. Ovaj obrazac se ponovio osamnaest puta samo ove godine. O incidentima se izveštava u medijima, nakon čega sledi uznemirujuće pitanje: „Da li je sistem ponovo zakazao?“
Femicid potiče od mržnje, prezira i osećaja vlasništva i superiornosti muškaraca počinilaca nad ženama. Mržnja može poprimiti različite oblike, ali njena meta ostaje ista: žene. Svaka žrtva ima ime: Jelisaveta, Gordana, Marina, Nevena, Marija, Dragana, Stana, Petra, Sanja, Nevena, Andrea, Margita, Zlata.
Da bi se pružilo sveobuhvatno razumevanje situacije, ključno je ispitati podatke. U pet slučajeva žene su ubijene vatrenim oružjem. Deset žena su ubili njihovi partneri, tri sinovi, jednu posinak, jednu rođak, a jednu partner njene sestre. Dve mlade devojke ubili su partneri njihovih majki. U sedam slučajeva počinioci su izvršili samoubistvo. Prošle godine je ubijeno dvadeset pet žena, pet više nego prethodne godine. U protekloj deceniji, ukupno 285 žena izgubilo je živote zbog femicida.
Svaki izgubljeni ljudski život je značajan, a fokus treba da bude na vrednosti ovih života, a ne na pukoj statistici. Odsustvo suštinskog odgovora ili intervencije povećava zabrinutost i anksioznost u vezi sa nastavkom ovog nasilja. Kako objašnjava psiholog Tanja Ignjatović, kada analiziramo proteklih deset do petnaest godina, ženske organizacije prijavljuju u proseku oko 30 femicida godišnje u Srbiji. Trenutna stopa od jednog femicida nedeljno je zastrašujuća statistika. Neophodno je razumeti šta se desilo da je izazvalo tako značajan porast femicida.
Psiholog Goran Tomin zaključuje da je sve veći broj femicida simptomatičan za sveukupni porast nasilja, što ukazuje da je društvo u celini u zabrinjavajućem stanju. Ovo pitanje odražava rasprostranjenost primitivnih stavova i našu ukorenjenost u njima.
Samo u tri od osamnaest slučajeva incidenti su prethodno prijavljeni nadležnima. Advokat Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra ističe da i dalje postoje ozbiljni nedostaci u odgovoru institucija na nasilje nad ženama. Nedostaje introspekcija da bi se sprečilo ponavljanje takvih neuspeha u budućim slučajevima. Tanja Ignjatović tvrdi da u slučajevima koji nisu.
Izvor Blic/Ozon
