SREMSKA MITROVICA. Žena koja je od života, pokupila „ono najbolje“ i donela u Laćarak ono što je najbitnije, a to je – iskustvo, danas uspešna vlasnica butika „Bejs“, naša je sagovornica koja otkrila put i sudbinski mozaik koji umnogome objašnjava kako je moguće imati uspešnu karijeru, stabilnu porodicu i kreativnost sa osmehom na licu.
Uspešni ljudi su oni koji uspeju da formiraju balans između porodice i karijere, jer time prave balans između ličnog napretka i porodičnog, plus sa dobrim vaspitanjem dece društvu daju doprinos kroz nove dobre individue. Bez porodičnog uspeha ništa nije moguće, smatra Bojana Prokopović.
Bojana (Đorđić) Prokopović odrastala je u porodici u kojoj se sa ljubavlju i posebnom pažnjom odnosilo prema jedni drugima ali i prema svima koji su prešli prag ove porodice. A kako se „sve iz kuće nosi“, danas Bojana živi priču koju nosi iz detinjstva – Porodica je jedino mesto gde si sigurna.
Da je kreativna, primetili su svi njeni prijatelji još u mlađim danima, njoj je kreativnost bila potreba, a ne moranje. Vremenom je stasala i ostvarila svoje želje kako ne bi izneverila dete u sebi koje je maštalo o tome da jednoga dana ima svoje mesto za modne detalje i modni stil koji je stvarala u svojoj mašti, da se bavi modom i da od nje živi.
Pre 14 – 15 godina, shvatila sam da me svi pitaju šta da obuku, šta im lepo stoji i šta ide uz njih. Ja sam u to vreme pravila kombinacije koje većina nije mogla da zamisli da mogu zajedno, izlazila u kariranoj košulji i tigrastim helankama, svi su to hvalili ali niko nije želeo to da obuče.
Svoje modne detalje i ideje ostvarila je kao devojka. „Dovijala“ se odlaskom u druge gradove kako bi nosila, za nju, originalne detalje i drugačije kombinacije. Sve je to odlazilo u ormare njenih prijatelja. Nekako su svi voleli da nose to što je ona odabrala. Godinama je oblačila sve oko sebe, ali život ne može odmah da ostvari želje, mora proći vreme. Kada je nakon šest godina rada u trgovinskoj radni, dala otkaz, nije ni slutila koliko će joj se život promeniti. Prvo je morala da pogreši, da da nauči zanat, pa tek onda „da se opameti“. Bojana kaže da te godine rada kao trgovac znače, jer je tako ispekla zanat. Svi koji su je poznavali znali su da ima dve ljubavi: porodicu i modu.
-Verovatno ne bih ništa uradila da se nisam umorila od prethodnog posla, umorila sam se jako fizički, pomislila sam „ako ovo moram do penzije…“.
-Radila sam u prodavnici u gradu, plata je bila dobra ali sam ja bila izrabljena, ja sam dala 150% sebe i radila sam to kako treba, ispekla sam tamo jako dobar zanat. Ti kada dođeš da kupiš nešto, ne znaš šta se krije iza svega, iza proizvoda koji je tebi plasiran, moraš da ga deklarišeš, da vidiš materijal, moraš da peglaš garderobu, uneseš je u kalkulaciju a tek onda da je izložiš, to je super stvar, teško bi to sama naučila, dobila sam jednu odličnu školu.
Bojana je već bila spremna za „svoj posao“ ali je morala da se dobro nauči pre nego uđe u te vode. Za ozbiljnije stvarnosti iz mašte potrebno je mnogo da se poklopi. Novac, vreme, znanje…
-Prvo sam počela da odlazim u Bosnu, nisam bila zadovoljna onim što sam mogla naći ovde, tamo je mogla da se nabavi turska garderoba, bilo je i povoljnije, tako sam čula i rešila da odem, mnogi su tamo kupovali za sopstvene potrebe, ja sam otišla sa mišlju da kupim više garderobe pa šta bude, ako se nikom ništa ne dopadne, meni se dopada, obezbedila sam se za sezonu. Mojim prijateljima se to svidelo i svi su tražili nešto za sebe, dolazili su u kuću kod mene, na kafu i dopalo im se. Moja ljubav prema odevnim kombinacijama koje sam ja u svojoj glavi spajala, dovela je do toga da pokrenem prvo grupu na fejsbuku, smislila sam neko ime i to ime koristim i danas – BEJS. Garderobu sam birala isključivo po svom ukusu, dešavalo mi se da vidim nešto što je povoljno i klasično pa sam uzimala, toga je bilo vrlo malo, možda desetak stvari. I dan danas kada odlazim do svojih dobavljača, kada gledam njihove fotografije koje mi šalju, ja u glavi već znam šta ću uzeti, ja sam od traženja garderobe za sebe počela da ulazim u biznis.“
Bojana je već postala poznata po svom brendu, koji je stvorila u svojoj sredini, kolekcijama koje je stvarala, idejama u modnim stilovima. Radila je na sebi preko decenije. Sve se to jednom isplati, treba raditi na svojim ljubavima, željama i potrebama. Ništa ne vredi ako radiš ono što ne voliš. Život prođe u „kuća – posao“. Sada radim mnogo više ali i više volim da radim.
-Kada sam shvatila da se to što radim ljudima jako dopada, da me sve više kontaktiraju, shvatila sam da moram nešto da uradim. U to vreme kada je sazrela odluka, da idem dalje, orgnizovala sam i svoje venčanje. Sve onako „na gomili“ ali želja je bila jača. U prodavnici gde sam radila, plata je bila veća zimi nego leti, dobijali smo i bonuse u odnosu na tome koliki nam je promet, sačekala sam tri najveće plate, digla kredit na sedam godina da bi kupila sve, rata mi je bila preko 16.000, bio mi je to veliki novac, bila sam svesna da uzimam pare i dajem otkaz. Znala sam da i ako mi to ne uspe, zaradiću za ratu kredita, sebe sam tako tešila, nisam mislila nikom da ostavljam svoj kredit. To je bilo 2018. godine, trebao mi je početni kapital, radnja je bila otvorena u martu a fizički u maju iste godine, tada sam se i udala a kao poklon dobila sam posao – Rekli su mi „ovo je tvoj lokal“. Ne mogu da opišem svoju sreću. Tu sam se upakovala i počela da radim. Verujem da je tada moj suprug „ludeo“ od mene, milion puta sam postavljala jedno te isto pitanje – hoću li uspeti. Kasnije kada sam videla koliko se to ljudima zapravo sviđa, to je bi još jedan vetar u leđa.
Dani su prolazili, a broj onih kojima se dopadao njen rad je rastao. Bilo je posla i to je bilo ono pravo. Jednog dana, odlučila je da pokrene i svoju modnu sportsku kolekciju. Nikad se ne zadovoljavaj prosečnim životom, jer te možda baš iza ćoška čeka nešto izvanredno. Treba samo da se osloniš na sebe i dobe ljude i nikad nećeš pasti, tvrdi Bojana.
Nisam nastavila sa svojim modnim kolekcijama, razlog nije da nisam imala volje ili snage, več onaj drugi deo – porodica. Moj lični napredak, ispunjenje mojih kreativnih ciljeva je na trenutak stao i krenuo u pravcu ličnih, porodičnih ciljeva.
Išli smo kroz ceo život držeći se za ruke – Porodica je osnov mog ličnog rasta.
–Borili smo se za roditeljstvo četiri godine, muž me je podržao 200%, on je neko ko je verovao i znao, nisam pre zamišljala sebe pored njega a sad ne mogu da zamislim sebe bez njega, pomogao mi je sve, bila sam sigurna u sebe, i koliko god znali da radite neki posao, lepo je kada vam neko kaže „to ti je odlično!“. Kada god sam pala on me je dočekao, svaki dalji korak je bio zahvaljujući njemu, on je bio moja podrška i vetar u leđa u svakom pogledu: I danas kada idem po robu on sve nosi za mene, on me je vozio i pomagao u svemu i dok smo bili u vezi. Njemu je to bilo naporno ali mu nije bilo teško, ustajali bi u 5 sati ujutru, dolazili tamo u 7- 8 a pijaca se zatvarala u 11, tako je krenulo.
Lepo je voditi se idejom da svako od nas može sve, samo ukoliko se na to odluči, ali ostaje pitanje da li je sve baš tako. Mnogo toga je potrebno da bi se ostvario dobar balans između posla i porodice. Pre svega, morate da prihvatite da vaš život oblikuju okolnosti i slučajnosti isto onoliko koliko i vaše odluke. Možete imati svu rešenost ovoga sveta, ali nije sve do vas. Žena koja balansira porodicu i svoj biznis je svesna toga i zato teži da bude fleksibilna pred nepredvidivostima života – kaže Bojana.
Posle 15 godina želje, uspela je da izgradi svoju stvarnost. Ali bez porodice ne bih uspela, smatra Bojana.
Uspešna žena, ako mogu tako da se nazovem, zna šta može, a šta ne može da kontroliše. Ima realistična očekivanja od sebe i svesna je svojih ograničenja. Nije joj problem da zatraži pomoć. Ona se ne vodi principom „ja sam super-žena koja sve može sama“. Ona mudro bira svoje okruženje i ljude na koje će se osloniti. Na poslu, iza nje stoje zaposleni i saradnici u koje ima poverenja, privatnom životu, iza nje stoje partner, njeni roditelji, šira porodica i prijatelji.
Ukoliko žena nema mrežu podrške u vidu porodice i prijatelja, onda je mnogo teže. Uz mene je kompletna moja porodica, suprugova mama je tu uvek, moja majka radi u prodavnici, moji prijatelji su tu, uvek kada treba. Sve su kockice na mestu. Da nisu ne verujem da bih uspela. Moj uspeh je moja porodica.