Adrian Boone, svojim sećanjima na prošla putovanja, prijateljstva i život u Srbiji, svedoči o promenama i napretku koji su se dogodili tokom vremena. Njegova priča pruža uvid u bogato iskustvo i značajnu ulogu koju je Srbija imala u njegovom životu.
SREMSKA MITROVICA. Da prijateljstvo ne poznaje granice, primer je Holanđanin Adrian Boone. Adrian Boone, nekadašnji radnik male kompanije „Agro Vojvodina“, deli svoje sećanje na svoje putovanje u Srbiju pre 55 godina. On je započeo svoju karijeru u Novom Sadu, gde je pomagao ljudima da nauče kako da koriste mašine koje su putovale u različite gradove poput Sombora, Bačke Palanke, Kikinde i mnogih drugih. Tokom tih godina, Adrian je razvio posebno prijateljstvo sa prevodiocem koji je imao sina njegovih godina, a koji ga je nazivao svojim drugim sinom.
Oni su se upoznali, sprijateljili, zbližili i negovali svoje prijateljstvo tokom boravka Adriana u Srbiji, ali i kasnije, jer je ova porodica odlazila u posetu Holandiji. Godine su prolazile, prijateljstvo se nastavilo, pisma poruke, dok je poslednjih godina Adrian Boone zbog bolesti supruge potpuno prestao da održava kontakte, brinio se o supruzi.
Nakon nekoliko godina, kontakt između njih se postepeno smanjivao, ali Adrian je osećao potrebu da se vrati u Novi Sad kako bi proverio da li su Stefan i Mirjana, sin i snaja njegovog prevodioca. Nakon neuspešnih pokušaja putem policije, Adrian je na internetu pronašao fotografiju Stefana i Mirjane, čime je bio izuzetno srećan. Nažalost, saznao je da su oboje preminuli pre pet godina.
Ipak, Adrian je i dalje vođen željom da poseti bar njihov grob i oprosti se od svog srpskog oca i brata kako bi konačno pronašao mir.
Prvo putovanje u inostranu zemlju Adrian je doživeo upravo u Srbiji pre 55 godina. Sa Stefanom je posetio prelepu Frušku goru, uživao, smejao se i provodio vreme u sreći. To je bilo vreme kada je Tito bio predsednik . Adrian je kasnije putovao u različite zemlje poput Amerike, Libana, Iraka, Irana, ali je Srbija ostala prva zemlja koju je posetio.
Pre deset godina, Adrianova supruga je obolela od raka pankreasa. Nakon operacije u Antverpenu, živela je još osam godina, ali stalna potreba za toaletom onemogućavala ih je da putuju avionom. U cilju pružanja podrške i uživanja u onome što su imali, Adrian je odlučio da kupi kamper i putuje sa svojom suprugom. Ova avantura bila im je dragocena, uprkos izazovima.
Sada, nakon smrti supruge, Adrian sam nastavlja da putuje, a njegov kamper postaje sve veći za njega samog.
Njegov put prema Novom Sadu doveo ga je u Sremsku Mitrovicu. U Mitrovici ima prijatelja iz Roterdama, gde je trebao da ostavi paket. Tom, takođe iz Holandije koji već godinama leto provodi u Sremskoj Mitrovici, ga je prvobitno pozvao samo na jedan dan, ali su ga pečeno prase i dobro društvo zadržali duže.
Adrian prepoznaje lepotu Mitrovice, uživa u njenoj pijaci, dobroj kafi, bogatoj istoriji i ukusnoj hrani. Kada uporedi Srbiju sada i pre 50 godina, primećuje rast i razvoj – veći broj stanovnika, bolje puteve, unapređena vozila, kvalitetniju garderobu i poboljšanje životnog standarda. Jedan dan se odužio na sedam dana. Mitrovica nikoga ne može da zadovolji u samo jednom danu kaže Adrian.
Njiegova fascinacija Sremskom Mitrovicom, njenom lepotom a posebno ljudima u našem gradu rezultirala je odlukom da sedam dana ostane baš u Sremskoj Mitrovici. A kako kaže, ako ga zdravlje posluži, evo njega uskoro nazad.
Ljudi su fini i prijateljski nastrojeni, zabavni i velikog srca.
Sremska Mitrovica je prelep grad sa bogatom istorijom koja je vidljiva na arhitekturi. „Grad je prelep, mislim da treba mnogo više dana da obiđemo ono što sam video do sada. Ljudi su divni, i neverovatno je kako brzo svi nađu zajedničku temu. Dopalo mi se što se lako družiti sa ljudima u ovom gradu. Druženja su neverovatna, muzika, osmeh na svakom koraku, sve je opušteno, a to mi je bilo potrebno. Ljudi ovde lako pokazuju bliskost, što je upravo ono što je potrebno kada dođete u potpuno nepoznat kraj.
Dok smo razgovarali sa Adrianom, stigao je telefonski poziv i informacija da je Marijana živa, da prva informacija koju je dobio nije bila tačna. Razgovor je protekao u suzama i dogovor da se sretnu i provedu vreme zajedno u oživljavanju uspomena je utanačen. Adrian je presrećan nastavio svoje putovanje prema Novom Sadu i svojim uspomenama a siguran je da će Sremska Mitrovica, već u povratku sa ovog, kako kaže, možda poslednjeg putovanja kamperom, završiti sa ponovo, nekoliko dana u fascinantnom gradu – Sremskoj Mitrovici.
