Kada nešto mnogo platimo, kažemo da nas je koštalo kao Svetog Petra kajgana. Ovo je jedna od onih izreka koje često čujemo i izgovorimo, a da zapravo nismo ni sigurni zašto se baš tako kaže.
Postoji nekoliko anegdota kako je nastao ovaj izraz, koji i dan danas upotrebljavamo da bismo označili nešto kao veoma skupo ili kada hoćemo da kažemo da smo za nešto platili visoku cenu.
Narodna priča – Skupa kajgana svetog Petra – koju je zabeležio Jova Jovanović Zmaj, otkriva zašto i danas koristimo ovaj izraz kada nešto mnogo platimo. Jedno od tumačenja polazi od pretpostavke da se radi o kajgani koja je skupo koštala svetog Petra.
U njegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana svetog Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to, „Hristos kuša još i Petra svog”. Jedne večeri zanoćili su u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponusi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši svog Petra: „Ne založi večerice njene, večerice deci zgotovljene”. Petar kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.
Sledećeg jutra Isus izrekne Petru tešku pokoru: „Ja ću dalje, ti ostani ovđe. Okrst prosi, pa joj đecu hrani, dok se vratim da ih zdrave nađem.”
I tako je sveti Petar hodao od kuće do kuće proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i upita: „Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?”, Petar mu, satrven i izmožden, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.”
Po drugoj verziji ove priče, sveti Petar je dobio velike batine od nekog domaćina, u čijoj je kući zanoćio zajedno s Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.
Narod je prepričavao anegdotu, Jova Jovanović Zmaj je zapisao i tako se danas često koristi ali bez znanja kakva je to kajgana pa je tako skupa i zašto se vezuje za svetog Petra.
