Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović i stalna predstavnica UN u Srbiji Fransoaz Žakob predseduju danas prvim Zajedničkim upravnim odborom za sprovođenje Okvira saradnje UN za održivi razvoj sa Srbijom za period 2021-2025.
Vlada i UN u Srbiji potpisale su 4. februara 2022. godine Okvir saradnje UN za održivi razvoj za period 2021-2025. godine.
Potpisani dokument predstavlja osnov za podršku zemlji u postizanju razvojnih prioriteta za Srbiju, Agende 2030. i Agende za pristupanje Evropskoj uniji.
Tri glavna strateška prioriteta saradnje su zelena transformacija, socijalna zaštita i demografska otpornost, a treći prioritet su vladavina prava, ljudska prava, rodna ravnopravnost i dobro upravljanje.
Prema rečima, ministarke za evropske integracije Srbije Jadranke Joksimović, čeka nas mnogo izazova „energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu“ .
Navela je da se 23. i 24. juna u Briselu održava konferencija na visokom nivou, kojom se završava šestomesečno francusko predsedavanje EU, kao i da je bila ideja da se vidi da li može da se napravi prodor prema Severnoj Makedoniji i Albaniji u smislu otvaranja pregovora.
Odgovarajući na pitanje da li su poziv Srbiji da uvede sankcije Rusiji i da se pregovori Beograda i Prištine završe međusobnim priznanjem, novi uslovi, Joksimović je rekla da su to stavovi pojedinih zemalja koji nismo čuli prvi put, ali da se radi o konceptu Evropske unije.
„U EU postoji statusna neutralnost zato što postoji pet država koje ne priznaju tzv. nezavisno Kosovo i zbog toga je naš pregovarački okvir statusno neutralan i ne postoji zahtev za međusobnim priznanjem“, rekla je Joksimović.
Dodala je da bi to bilo umetanje unapred očekivanja kako će se dijalog završiti, a u dokumentima i pregovaračkom okviru jasno piše da će se okončati sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa do koga bi trebalo da dovede niz prethodno ispunjenih manjih sporazuma.
Upitana koliki manevarski prostor Srbija ima kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, Joksimović je rekla da se ovde ne radi o manevarskom prostoru i da je Srbija u startu pokazala potpunu privrženost, odnosno da deli iste vrednosti poštovanja međunarodnog mira i poretka i nepovredivosti teritorijalnog integriteta.
„Glasajući za rezolucije u UN i mnogim drugim značajnim telima multilateralnog sveta, pokazali smo da oko toga nema dileme. Restriktivni režim sankcija je za nas izazovan iz više razloga i mislim da naši građani to potpuno razumeju“, rekla je ona.
Kada je reč o predlogu francuskog predsednika o formiranju Evropske političke zajednice, za koji se kaže da podrazumeva drugorazredno članstvo, Joksimović je rekla da nikada ne bi bila ministar za evropske integracije u zemlji koja hoće drugorazredno članstvo.
„Hoćemo članstvo onakvo kako jeste. Naravno da su dobrodošle sve ideje produbljivanja saradnje i integracije i pre članstva jer to nije suprotno jedno drugom i može da pomogne naročito kada je u pitanju Srbija“, rekla je ona.
Nakon uvodnog dela, u radnom delu ovog sastanka učestvovaće predstavnici svih ministarstava i državnih institucija Republike Srbije i specijalizovane misije Ujedinjenih nacija u Srbiji, a koje su, zajednički, radile na izradi dokumenta Okvira saradnje, najavilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Okvir saradnje za održivoi razvoj UN-a pruža novu priliku za unapređenu i ubrzanu implementaciju Agende 2030 i postizanje korisnih rezultata za sve ljude u Srbiji.
Dokument je od velikog značaja za planiranje i implementaciju preporuka Ujedinjenih nacija na nivou zemlje, u prevazilaženju uticaja pandemije COVID-19 i rešavanju ključnih razvojnih prioriteta i izazova za postizanje ciljeva 8. Petogodišnjeg plana, ka postizanju Agende 2030, Ciljeva održivog razvoja i obezbeđivanju zelenije, zdravije i bolje budućnosti, gde niko nije zaostavljen.
Ujedinjene nacije u Srbiji predviđaju da će do 2025. godine kroz partnerstva i pomoć EU Srbija ostvariti značajan napredak ka tri strateška prioriteta:
Srbija koristi pun potencijal zelene, održive i inkluzivne ekonomije.
Dobrobit, socijalna pravičnost i ljudski potencijal nalaze se u središtu sistema, politika i prakse.
Izgradnja poverenja i međusobne odgovornosti putem vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i obaveza.
Strateški prioriteti treba da se ostvare kroz osam međusobno povezanih ishoda dizajniranih da unaprede ostvarenje Ciljeva održivog razvoja. Vlada Srbije i sistem Ujedinjenih nacija dele odgovornost za postizanje planiranih rezultata.
