Ovo je vreme kada treba podsetiti i na štetnost i zabranu paljenja strništa u našoj zemlji. Nakon skidanja useva, posebno pšenice i kukuruza potrebno je u kratkom periodu izvršiti zaoravanje žetvenih ostataka na dubinu 12 do 15 centimetara. Nikako ne treba nakon žetve paliti žetvene ostatke jer to nije samo štetna mera nego je i zakonom zabranjena, a za sve prekršioce propisane su i određene kazne koje se kreću i do milion dinara.
Previše je razloga zbog kojih je paljenje strnjišta veoma štetno. Iako se godinama unazad apeluje na poljoprivrednike da ne pale već zaoravaju žetvene ostatke, mnogi na upozorenja i dalje ne reaguju.
Iako dobro znaju da se ovom radnjom prvenstveno uništava humus koji je i nosilac plodnosti zemljišta pojedini poljoprivrednici od ove štetne radnje ne odustaju. U svakoj mesnoj zajednici u Sremu postoje poljočuvari koji vode računa o stanju u poljima, ali oni u postojećim uslovima nisu u mogućnosti da u potpunosti prate stanje na terenu.
Za prekršioce zakona su propisane i određene novčane kazne. Kreću se od pet do 25 hiljada dinara za fizička lica, i od 100.000 do milion dinara za pravna lica.
Podsetimo, pokrenut je portal dim.rs koji ima za cilj podizanje svesti o štetnosti i opasnosti prakse nesavesnog spaljivanja žetvenih ostataka. Pored toga, građani će moći putem portala da prijave požar na otvorenom.
Kako se navodi na portalu, iako je zakonom zabranjeno i kažnjivo paljenje žetvenih ostataka i izazivanje otvorenog plamena na njivama, ova praksa se ponavlja iz godine u godinu. Ovo rešenje ima za cilj detekciju i praćenje poljoprivrednih područja koja se spaljuju na teritoriji Srbije i njihovu vizuelizaciju kroz veb portal kako bi se dodatno ukazalo na ovaj problem i pokušala podići svest među samim poljoprivrednicima koji praktikuju ovakav vid uklanjanja žetvenih ostataka.
Podaci koji se prikupe na portalu dim.rs omogućavaju da se sagleda broj i učestalost požara na poljoprivrednim parcelama i područjima, što će olakšati preventivno delovanje, a videće se i koje opštine treba da budu u fokusu, odnosno, koje su najizloženije pojavi požara na otvorenom.
Građani mogu da pošalju sliku i lokaciju požara sa svojih mobilnih telefona. Ovi podaci će biti dostupni na interaktivnoj mapi na portalu. Takođe, na portalu postoje statistički podaci o požarima od 2015. godine do danas, a dodatna funkcija je i praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji.
