Banke koje su propustile da koriguju cenovnike prošle godine, kada su kod većine skočile tarife i naknade, to su učinile sada.
Naknade za vođenje računa, održavanje kartice, provizije za podizanje novca sa bankomata, mobilno i elektronsko bankarstvo, čekovi kao i drugi paketi koje nude, ovog leta će u pojedinim finansijskim ustanovama otići naviše i više od 200 posto. Pojedine usluge biće 15 puta skuplje. Razlog je, kako kažu, ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju.
Mnogi vlasnici računa u bankama počeli su da dobijaju obaveštenja o novim tarifnicima od 1. avgusta. Izdavanje serije čekova, primera radi, umesto 200, biće 400 dinara, vođenje računa poskupljuje za oko 80 odsto, hitno izdavanje platne kartice je bilo besplatno, a sada 400 dinara, dok je isporuka na kućnu adresu umesto 50 sada 800 dinara, što je poskupljenje preko 15 puta. Ako neko želi hitno izdavanje kartice za 48 sati, to će koštati, umesto 500 – 700 dinara, pišu „Novosti“.
Ovo su ukratko stavke u takozvanom Predlogu izmene ugovora o pružanju platnih usluga. Uprkos konkurenciji od 22 banke na tržištu, ponuda je slična, a mesečno na razne nakadne prosečan korisnik računa, kartica i elektronskih transakcija, bankama ostavi najmanje 1.000 dinara. I to bez uračunatih kamata za kredite i dugove po karticama i dozvoljenom prekoračenju.
Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, banke nemaju određeni period kada menjaju cenovnike, već to rade u skladu sa svojim procenama i troškovima.
– Kriza koja je pogodila čitav svet i udarila na sve segmente života, nije mogla da obiđe ni sektor bankarstva. Poljuljani lanci snabdevanja u celom svetu uticali su i na cene hardvera i softvera, neophodne tehnološke opreme za razvoj savremenih bankarskih sistema. Iza svih servisa koji postoje za građane stoje velika ulaganja, pa je logično očekivati da će poskupeti i naknade u skladu s velikim troškovima. IT oprema je poskupela oko 30 odsto, a skočila je i cena rada ovih stručnjaka. Njihove plate su višestruko veće od recimo zaposlenih na šalteru. Oko IT stručnjaka grabe se sve industrije, a neophodni su i u bankarstvu – kazao je Vasić i dodao da je najmanje 100 miliona evra ulaganje banaka u visoke tehnologije, a „već za tri godine zastarevaju i potrebna je nova“.
Izvor: Večernje novosti
