Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se javnosti iz Palate Srbija.
Vučić je prethodnih dana imao niz susreta u Grčkoj, Berlinu i Beogradu, sa evropskim i najvišim nemačkim zvaničnicima, čije su teme bile snabdevanje gasom, sankcije Rusiji, Kosovo, Balkan i odnos prema BiH.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija biti snažnije na evropskom putu. „Prema istraživanjima IPSOS, prvi put imamo manje građana koji su opredeljeni za Evropsku uniju, 44 odsto je protiv, dok 35 odsto podržava ulazak, ali naš posao je da radimo što je najbolje za Srbiju, zato je moja poruka da će Srbija biti snažnija na evropskom putu“, rekao je Vučić.
„Naše je da ga čujemo, ali je naš posao da radimo ono sto je najbolje za državu“, poručio je Vučić u obraćanju javnosti u Palati Srbija.
Vučić je istakao da je trgovinska razmena Srbije sa EU oko 60,2 posto – ukupno 30,8 milijardi evra, a da je gotovo 300.000 ljudi u Srbiji direktno ili indirektno zaposleno u kompanijama čiji su vlasnici iz država članica EU, kao i da najveći deo investicija dolazi upravo iz EU.
Istakao je da razume da su ljudi ljuti jer EU vide kao nekoga ko na nas vrši pritisak u pogledu KiM, kao i sankcija Rusiji, i „ponekad ne želimo da vidimo šta je to što radimo sa EU“.
„Nama vest o izgradnji brze pruge Beograd-Niš traje jedan dan, iako nam rešava višedecenijske probleme, iako to radimo zajedno sa EU“, rekao je i dodao da postoji i nešto što je tačno, a to je da se često suočavamo sa stvarima koje nisu pravedne.
„Zato želim da ukažem na jednu stvar – to što je pravedno je veoma važno, ali u međunarodnim odnosima ne postoji ljubav, a plašim se da kažem da pravda postoji još manje, i moramo da vodimo računa o našim interesima, našoj budućnosti i budućnosti naše dece“, podvukao je on dodajući da će Srbija nastaviti reforme.
„Moja je poruka da se Srbija nalazi danas na evropskom putu, da ćemo snažnije ići tim putem i boriti se za mesto Srbije u okviru porodice evropskih naroda“, naglasio je predsednik Srbije.
„Obavili smo važne razgovore sa predstavnicima zapada i pokušali sa predsavnicima Prištine. Mi od kada je na vlasti Aljbin Kurti imamo za 50 odsto povećan broj napada na Srbe. Na to niko gotovo nije reagovao. Suočeni smo sa svakodnevnim kršenjem međunarodnog javnog prava, brisanjem rezoluvcije 1244, licemernom ponašanju dela zapadnog sveta“, rekao je Vučić.
Kako je kazao – dijalog sa Prištinom gotovo da ne postoji.
„M smo mu pristupili ozbiljno ali gospoda iz Prištine ne žele dijalog. Do besmisla, sve su odbili. Cela politika se svela na to da bi mnogo da glume Zelenskog i mnogi bi slavu i da glume žrtve a da im niko ništa ne radi“, rekao je.
Vučić je citirao Putinovu izjavu iz razgovora sa generlanim sekretarom UN Antoniom Guterešom od 26. aprila, a koja se tiče i odluke Međunarodnog suda pravde, pa naveo:
„Zašto sam ovo pročitao. Putin je želeći da zaštiti ruske interese našao pravni osnov za upad u Ukrajinu, političko pravni osnov koji štiti odlukama MSP i koji se služi pravno političkim presedanima koji su učinile zapadne zemlje na teritoriji SR Jugoslavije i Srbije“.
On je zatim citirao i odluku Međunarodnog suda pravde koja se tiče Kosova i Metohije.
„Međunarodni sud pravde u Hagu je iskoristio propust tadašnjih vlati u formulisanju pitanja“, rekao je Vučić i dodao da je trebalo pitati drugačije, te da bi tada odgovor bio negativan.
„Međunarodni sud pravde nije ustanovio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnom pravom, već da nije u suprotnosti tome“, rekao je on.
Kako je kazao, Putin je braneći svoje političko pravne poteze povukao argument koji nije lak.
„I bez obriza što na Zapadu, ili bismo i mi rekli da to nije isto, Putin će reći – imali smo referedum na Krimu, sporvešćemo i u drugim oblastima… I sada pošto na Zapadu znaju koliko god govorili da su sprečavali genocid ili humaniterno katastrofu, to isto i Putin može da radi u Ukrajini“, rekao je Vučić i podvukao:
„Ceo Zapad da bi uskratio taj argument Putinu tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavnosti da bi mogli Putinu da kažu da to nije isti slučaj. Ako dobiju saglasnost Srbije za to onda imate pravni presedan i to više nije isto“.
Kako je rekao, Srbija će biti izložena najvećim pritiscima do sada da bi rekli da Kosovo nije slično onome što se dešava u Ukrajini.
„Zato će tema Kosova za nas biti najdominantija u budućem periodu. Svi zapadni lideri rekli da im je Putin insistirao na slučaju Kosovo u njihovim razgovorima. To ne znači da će Rusija da prizna Kosovo, niti šta da se desi, već da ćemo biti pod velikim pritiskom da Putin ne može da koristi argumentaciju Kosova“, rekao je on.
