Rođen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija. Sve imanje roditeljsko nasledi Pavle sa jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idolopoklonik, poželi i Pavlov deo imanja da zagrabi, te pripreti Pavlu da će ga izdati sudu kao hrišćanina, ako mu ne ustupi svoje imanje.
Jedno ta beda, a drugo junački primeri samopožrtvovanja hrišćanskih mučenika, koje Pavle očima svojim vide, pobude ga, te dade i svoj deo imanja sestri svojoj, a on kao ništi udalji se u pustinju, gde se podvizavao do smrti svoje.
Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj div monah, o tome svedoči niko manji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pavla i vide, kako mu zverovi i tice nebesne služahu. Vrativši se iz te posete, Antonije reče svojim monasima:
„Teško meni, deco moja, grešnome i lažnome monahu, što sam samo monah po imenu. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla – u Raju!“ Sveti Pavle je živeo stotrinaest godina i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine.
Prema narodnim verovanjima danas ne treba raditi u polju i valja izbegavati teške fizičke poslove.
