Vreme Božića je jedinstveno doba godine kada se cela porodica okuplja, slavi, raduje. Praznične dane provodimo uz tradicionalne vrednosti okupljanja cele porodice, veselja, darivanja.
Slanje i upućivanje prazničnih čestitki je divan način za širenje prazničnog duha, radosti, ali i sjajna prilika da članovima uže, šire porodice, prijateljima poručimo koliko ih volimo i da mislimo na njih.
Položajnik (običaji u srpskom narodu o Božiću) govori kada prvi uđe u kuću: „Koliko varnica, toliko zdravlja, toliko sreće i veselja, toliko parica.“
Položajnik
Prva je obaveza položajnika ili radovana, kako ga zovu u nekim krajevima, da poželi sreću, zdravlje i napredak porodici u koju dolazi. Prilikom ulaska u kuću, on prag treba da prekorači desnom nogom, a onda prilazi vatri i krajem Badnjaka džara vatru da izbiju varnice, istvoremeno nabrajajući sve što u domaćinovoj kući treba da se umnoži: “Koliko varnica, toliko zdravlja, toliko sreće i veselja, toliko parica”… Onda daruje ognjište, tačnije, na istočni kraj ognjišta stavlja novac, malo posedi, popije kuvanu rakiju, pozdravlja se i odlazi. Po njegovom odlasku, ukućani daruju položajnika, dajući mu čarape, peškir, jabuku ili kolač koji je ispečen zajedno sa česnicom.
Kad malo porazmislimo o ovim rečima, vidimo da su sve lepe želje stale u jednu usmenu rečenicu.
Nekada u 20. veku slale su se klasične čestitke pisane rukom i slane poštom sledeće sadržine: Želimo da predstojeći dani budu ispunjeni iskricama radosti i ljubavi. Sretan Božić vama i vašoj porodici.
Želimo da vam se ispuni svaka želja na koju pomislite. Neka vam predstojeći dani Božića budu čarobni i ispunjeni srećom. Sretan Božić želim ti od srca. Neka ljubav i sreća budu sa vama i ovog Božića. Poslednjih godina čestitanje i slanje lepih želja idu putem SMS poruka, putem mejla, kroz društvene mreže. Ali suština poruka sve vreme ostaje ista, da nam pokaže koliko smo jedni drugima potrebni i bitni.
Božić započinjemo unošenjem vode sa izvora ili bunara, kojoj se pripisuju magijska svojstva. Ta voda se koristi za mešenje testa za česnicu, zatim za umivanje ukućana, ali i za sva jela božićnog ručka. Običaji koji slede su dočekivanje položajnika, odlazak u crkvu na službu i pričest i prvi mrsni doručak.
Česnica
Rano ujutru, domaćica česnicu mesi od pšeničnog brašna i masti bez kvasca, a u nju obavezno stavlja novčić, dok se negde stavlja i parče Badnjaka zbog zdravlja i plodnosti goveda, zrno kukuruza zbog svinja, pasulja zbog ovaca, zobi zbog konja, zrno pšenice radi živine. Razna pravila vezana su za tradicionalnu pripremu česnice: brašno se uzima isključivo iz punog džaka, domaćica pre spremanja mora da se okupa… Nakon što se česnica umesi, svi ukućani se svečano oblače, a na sebi treba da imaju i neki novi detalj, jer se za Božić valja nečim ponoviti. Domaćin uz čašicu rakije nazdravlja: „Mir božji”, a ukućani odgovaraju „Da bog blagoslovi”. Pre ručka, česnica se okrće tri puta sleva nadesno i lomi se na onoliko delova koliko ima članova porodice. Ko dobije deo česnice sa novčićem, biće zdrav i srećan cele godine.
Komad srca za svakoga
Od pečenice domaćin prvo seče levu plećku, deo od rebara i srce, negde se seče i glava. Srce se iseca na onoliko delova koliko ukućana ima, a potom svaki član porodice prvo pojede svoje parče srca, jer se veruje da će do sledećeg Božića u svima njima kucati junačko srce.
Večera za vuka
U pojedinim sprskim krajevima se na Božić nosi vuku večera, od svakog jela pomalo, i ostavi se na raskrsnici s rečima: “Eto, vuče, večeraj kod mene, i nemoj više nikako…” Sličan običaj je postojao i na Kosovu, jer se na Badnje veče iznosila trpeza pred kuću sa svim jelima spremljenim za večeru, pa se onda na večeru pozivala svaka štetnu zverka i neprijatelji.
Prognoza iz luka
Na Badnje veče treba glavicu crnog luka iscepati na 12 ljuski. One se stave na prozor i u svaku se sipaj malo soli, a onda se ostave da prenoće. Na Božić najstariji član porodice razgleda ljuske. U kojoj nađe vodu, u tom mesecu će biti kiše, dok suve ljuske ukazuju na to da će taj mesec biti suv. Tako se odradi prognoza za celu godinu.
