Za pravoslavne hrišćane ovog ponedeljka počinje najveći i najvažniji post koji simbolično obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista i njegovo razapinjanje na Časni krst. To je ujedno i uvod u najveći hrišćanski praznik – praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima – kako se naziva Vaskrs – Vaskresenje Isusa Hrista.
Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove Bele poklade. Datum Belih poklada zavisi od Vaskrsa koji je tzv. „pokretni“ praznik.
Sutra su Bele poklade, to je dan uoči početka Velikog vaskršnjeg posta koji počinje u ponedeljak.
Poklade su dan za praštanje i veselje.
Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha.
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, jedu se sir, jaja i mlečni proizvodi.
To je poslednja nedelja pred Veliki post u kome se vernici uzdržavaju od hrane, pića i loših misli.
Bele poklade su praznik i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.
Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
U pravoslavlju je ostala tradicija da se pred početak Časnog posta odlazi u hramove na večernju službu, gde se u nastavku večernje službe čitaju molitve za sve u crkvi da izdrže “pučinu posta”, jer treba izdržati sedam nedelja strogog posta, praksa crkve je da jedni drugima pružimo ruke u znak izmirenja i izgovorimo jedni drugima: “Oprosti – opraštam” da bi i nama oprostio Otac naš nebeski koji je Sina svoga poslao u svet zbog greha ljudi, a radi spasenja palog čoveka i čovečanstva, koji se spasava u spasonosnoj krvi Hristovoj.
U prva četiri veka slavljen je različitog datuma, tako da se veoma često dešavalo da se kod jednih završavalo proslavljanje ovog praznika, a kod drugih crkava tek počinjao, tako da je za vreme cara Konstantina Velikog proslavljanje Vaskrsa za sve crkve usaglašeno na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine.
Crkve Istoka i Zapada slavile su Vaskrs u isti dan od 526. do 1583. godine kada je zapadna crkva odlučila da napusti računanje proslavljanja Vaskrsa po velikom indiktionu ili pashalnim krugovima. Tako da Vaskrs za pravoslavne hrišćane može biti između 4. aprila i 8. maja, a proslavljanje Vaskrsa između Istoka i Zapada može se dogoditi u isti dan između 4. i 25. aprila.
