Moj radni dan traje često i po 15 sati, a moja supruga Marija nekada radi i više.
Kasno ležemo, rano ustajemo. Tako je kada odlučite da se bavite poljoprivredom.
Drugačije ne može. Ali i od istovremeno lepog i vrlo napornog posla, može pristojno da se živi.
Aleksandar Žilić (34), iz Martinaca nedavno je, na takmičenju koje su radi promovisanja agrara, organizovali Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) i Privredna komora Vojvodine, dobio prvu nagradu u kategoriji za najbolje poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, u 2022.
Vredni Aleksandar se sa suprugom Marijom već šest godina bavi mlečnim govedarstvom i proizvodnjom sira – tvrdog, mladog i u kriškama. Ima 14 krava i kaže da nema dovoljnu količinu mleka u odnosu na to kolika mu je potražnja. Kada je završio srednju veterinarsku školu, šest godina radio je u struci, a onda je rešio da napusti taj posao i da se u potpunosti posveti poljoprivredi i stočarstvu.
– Prvo sam držao krmače, imao sam ih 30. Kada sam s tim poslom krenuo cena je bila dobra. Jedan deo prasadi sam prodavao, drugi deo tovio. Kada je, međutim, cena krenula strmoglavo da pada, sve sam ih rasprodao – priča nam Aleksandar.
Tada je odlučio da kupi prvu kravu.
– Kada sam dobio ćerkicu, počeo sam da kupujem mleko po komšiluku, a onda sam se zapitao zašto ne bih kupio kravu kada već imam štalu. Od viška mleka, koji je ostajao od te jedne krave, rešili smo da pripremamo sir i evo tako već punih šest godina – veli Aleksandar.
Kaže i da mu je supruga mnogo pomogla i da mu je nezamenjiv oslonac, jer je pre izbeglištva iz Hrvatske 1995, živela u Petrinji, u kraju gde su se tradicionalno držale krave i pripremao kvalitetan sir.
– Od 2019. mi smo na teritoriji Sremskog kruga prvi registrovani proizvođači preko kućnog praga, ali, nažalost, jedini smo legalni proizvođači sira na poljoprivrednom gazdinstvu. Mleko ne prodajem, već sve prerađujem – priča ovaj poljoprivredni proizvođač.
Sa svojim proizvodima već je punih pet godina prisutan na tržištu, ali ga trenutno najviše izjeda to što ne može da pripremi toliko sireva koliko mu sa svih strana traže.
– Sa povećavanjem broja krava sam, zasada, stao. Konkurisao sam za sredstva kod Svetske banke da bih napravio štalu za 30 krava, ali još nisam dobio nikakav odgovor. Trenutno nemam mesta da bih proširio proizvodnju, a voleo bih – kaže Aleksandar i s ponosom ističe da supruzi i njemu već uveliko pomažu ćerkica Nada (7) i sin Dušan (4).
Od poljoprivredne zemlje, naš domaćin obrađuje svojih šest hektara i isto toliko državnog koje je dobio kao pravo prečeg zakupa na kontu krava. Hranu za stoku ne kupuje, seje suncokret, soju, kukuruz i lucerku.
– Od malih nogu voleo sam životinje, nikada nisam imao želju da odem u Novi Sad ili Beograd. I dok sam išao u srednju školu težio sam, da se vratim na selo. Da sam otišao u neke gradove, tamo bih patio – veli Aleksandar ne krijući da je oduvek maštao da ima neki svoj porodični biznis i da je srećan što mu se ta želja ostvarila.
ZLATNE MEDALJE ZA KVALITET
NA Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, 2018. godine, Žilići su izložili svoj sir na ocenjivanje i dobili zlatnu medalju za kvalitet i to među 50 uzoraka koji su bili u konkurenciji. Da konstantno brinu o kvalitetu svojih prozvoda pokazuje i što su se ove godine opet okitili Zlatnom medaljom za kvalitet na ovom sajmu.
Smiljka Kostić
