SREMSKA MITROVICA. Kada dete o sebi govori u trećem licu, ne može da nam ne bude simpatično, ali kad to radi odrastao čovek, deluje smešno, bizarno, pa i zabrinjavajuće.
Kada se govori u trećem licu znak nesumnjivog nedostatka samopouzdanja, udružene sa željom za ostavljanjem objektivnog utiska uz potcenjivanje sagovornika. Kada ima za cilj samoreklamiranje, smatra se pojavom koja ne zaslužuje više reakcije od jednog treptaja očima. Često ga koriste okrivljeni prilikom izjašnjavanja o delu uz obavezan uvod „Poštovani sude“ a i političari ne poriču postojanje svog trećeg čoveka.
Mediji u trećem licu
Uvek postoji treći čovek, koji šalje naloge ili već gotove vesti koje će se postaviti na društvene mreže ili sajt, za čije vlasništvo nije moguće dati konačne odgovore. Treći čovek šalje informacije „zaposlenima“, koji uglavnom rade za male svote novca, uz to nisu redovno prijavljeni a i kako bi ako medij zapravo zakonski ne postoji.
Građani još uvek nisu osposobljeni i osvešćeni da prepoznaju i razlikuju medij koji stvarno postoji, istinite od lažnih vesti. A do ovih informacija nije teško doći, međutim ćesto malo građana ima vremena ili želi da istraži „medij“ koji prati. Može se desiti i da naziv medija na društvenim mrežema (fejsbuk, instagram…) nije isti kao i u Registru medija, pa to može biti problem pri pretraživanju Registra.
Pretraga medija OVDE
Mediji nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, vebprezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa zakonom.
Facebook ne treba posmatrati kao mediji – on je platforma koja omogućava deljenje informacija i ne predstavlja njihov izvor. Bilo da se radi o sadržaju koji se originalno pojavio na Facebooku ili o podijeljenom linku na sadržaj koji postoji negdje na internetu, njegov izvor je osoba ili stranica koja ga je objavila i ona može biti manje ili više pouzdana.
Prvi korak u utvrđivanju kredibilnosti informacija koje vidite na društvenim mrežama je odgovor na pitanje ko je njihov izvor.
Utvrđivanje kredibiliteta medijskog izvora je prvi korak u procesu provere medijskih informacija, a prvobitno se ogleda u “upoznavanju” sa samim medijem koji je objavio informaciju. Podaci o uredništvu i vlasništvu medija obično se nalaze u rubrikama “O nama”, “Impressum” ili “Kontakt”, koje se mogu pronaći pri vrhu ili dnu stranice, ili u njenom meniju. Ako takve rubrike ne postoje ili ne sadrže imena i prezimena osoba koje uređuju stranicu, pred vama vjerovatno nije medij, već stranica čija je jedina svrha zarada od Google oglasa ili “oglasna ploča” nekog „od interesa„.
- O nama
Kredibilna stranica bi na ovom mestu morala imati informacije o tome šta ili koga predstavlja. - Web stranica
Pogledajte sa kojom web stranicom je Facebook stranica povezana. Ukoliko se radi o portalu, proverite može li se smatrati kredibilnim, odnosno stvarnim medijem. Ako ni ovdje ne postoje nikakvi podaci, a stranica konstantno deli linkove na istu web adresu, onda znate da se radi o nečijoj “oglasnoj tabli” i ne možete je smatrati kredibilnom. - Kontakt/Adresa
Stranica koju vodi bilo koji ozbiljan tim – medijski ili neki drugi – imat će jasno navedene načine na koje možete kontaktirati osobe koje stoje iza iste. Kontakt-podaci, kao što su broj telefona i e-mail adresa, trebali bi biti navedeni i jasno vidljivi. - Sugerisane druge stranice
Pogledajte koje druge stranice je ta stranica preporučila ili deli isti sadržaj. Legitimne stranice će tu uvek imati nešto što je blisko sferi njihovog delovanja. Stranice koje su deo “portalskih farmi” će verovatno podržavati druge slične stranice. Ukoliko u ovom delu primetite da stranica “lajkuje” sadržaje koji nemaju dodirnih tačaka sa njima, verovatno se ne radi o stranici koju vodi profesionalni tim.
Mnogi portali su krenuli upravo sa stvaranjem stranica na Facebook ili Instagram stranici
Facebook je samo prvi korak. Krajnji cilj (barem jedan od najvažnijih krajnjih ciljeva) svake Facebook aktivnosti je dovođenje korisnika na web stranicu. Da bi došli do ovog cilja, potrebno je mnogo vremena, kojeg mnoge Facebook stranice nemaju, pa se služe „trikovima“ koji su legitimni. Kako bi povećali broj pratioca koriste Merge duplicate Pages – Spajanje dve Facebook stranice u jednu. Ako se prva stranica gradila godinama, prikupila ogroman broj pratilaca, uspeh je zagarantovan.
Kad se jedna vrata otvore, sa ostalim vratima nije teško
U većini slučaja, Facebook stranice „medija“ vode prema otvaranju stvarnih portala, koji često ostaju samo na tome. Upis u registar medija znači i transparentnost podataka, a to nije uvek u interesu grupe ljudi koji šalju informacije nedovoljno upućenim građanima. Ako ipak na kraju, upišu svoj informativni portal u Registar medija, može da se desi da u registru i dalje ne postoji taj „treći čovek“, dok je u stvarnosti on/ona/oni, još uvek tu.
Iako se informisanje odnosi na ključne principe ljudskosti, etika u medijima se podrazumeva, novinar (čovek koji piše vest, nije nužno novinar u ovoj situaciji, ali čovek, nadamo se, jeste), nikada ne sme da zaboravi da je i dalje čovek odnosno da je poštovanje elementarnih principa ljudskosti, koji su osnova ljudske kulture i civilizacije, ispred svake prakse sklone odstupanjima i deformacijama. Ovo je jedno od najvažnijih ne samo za medije i novinarstvo već za skoro sve segmente ljudskog života, pogotovo institucionalnog i javnog, jer se bavi ljudskim životima. Svest o posledicama i refleksijama informacije podrazumeva i svest o masovnom, javnom mišljenju koje se njome kreira, a neodgovorno ponašanje u tom kontekstu nema opravdanja.
Etičnost u medijima se ipak može sistematski podizati na viši nivo stalnim unapređivanjem svesti i odgojem i to ne samo onih koji rade u medijima nego i građana, onih koji njihove usluge konzumiraju.
Da li postoje „zavisni“ i „nezavisni“ mediji? Verovatno ne postoje. Uvek i jedni i drugi služe ili politici ili kapitalu, ili i jednima i drugima. Zaraditi se mora, to znači da regularni mediji kako bi opstali zarađuju na više načina, uglavnom zavise od oglašivača. Ako nema finansiranja, nema ni medija… mali je broj onih koji uspevaju da prežive godinu (lokalni mediji). Sreća je što u regularnim medijima još uvek rade novinari. A kada novinara pitate za novac, on je uvek tema broj dva, prva tema je „O kome ili čemu pišemo danas“?
MEDIJI NISU SAMI PO SEBI DOBRI ILI LOŠI. Međutim, treba da postoje granice – ako se obračunavate s nekom temom, sa nekim faktorom koga kritikujete, nipošto ne ići na obraz, na decu, na porodicu…
Društvene mreže su mač sa dve oštrice: blagodat za one čiji se glas gubi ili je nevidljiv za velike medije, ali je prilika za labilne i nepouzdane da se kriju iza anonimnosti, da iz te senke vređaju, prete ili dezinformišu.
Zato, vodite računa kome verujete, u životu, na društvenim mrežama… gde ostavljate vaše podatke i vaše ime.
