SREMSKA MITROVICA. Dvadesetjednogodišnji Mitrovčanin Miloš Lalić poznat je mlađoj generaciji kao popularan TikToker, koji na ovoj društvenoj mreži objavljuje video klipove u kojima govori o svakodnevnom životu, svom gradu…
Na TikTok – u prati ga više od 376.000 ljudi, dok na Instagramu broji oko 46 hiljada pratilaca. Sve je, kako je ovaj mladić ispričao, počelo vrlo spontano, kada je, još u Osnovnoj školi krenuo da snima video klipove, a nalog na TikTok – u je otvorio iz dosade i svojim prijateljima snimao klipove, a danas je pronašao svoju priču na ovoj društvenoj mreži gde dobija ogromnu povratnu reakciju svojih onlajn prijatelja.
Od tada više ništa nije isto, internet sve pamti.
Miloš je završio srednju školu u Sremskoj Mitrovici, trenutno je na prekretnici životnog puta. Miloš sada ima 21. godinu i iza njega su godine iskustva na društvenim mrežama. Zbog TikTok – a i svog maksimalnog angažovanja odlučio je i da nastavi školovanje. Snimanje za društvo i sebe, preraslo je u posao u onlajn svetu, sada je zaposlen na marketingu u jednoj beogradskoj Agenciji. Osim toga, danas ima i svoju Agenciju u kojoj radi za potrebe markentinga, svojih naloga, na društvenim mrežama.
Sve izgleda sjajno i blistavo, pratioci dolaze i ostaju. Međutim, u slučaju Miloša, odluka da bude aktivan na društvenim mrežama nije donela mnogo dobrog.
- Želja me je vukla, tri meseca pred kraj škole otvorio sam TikTok i krio sam od svih, samo moja najbolja prijateljica je znala da snimam za TikTok i tada je krenulo sve da raste, kada se mog nalogu priključilo 15.000 pratilaca svi su saznali i prozivke su krenule. Neki nastavnici su saznali pa su me pred celim odeljenjem zezali, nije mi bilo nimalo prijatno i baš iz tog razloga nisam otišao na matursko veče. Da, nisam bio na maturskoj večeri. Nisam se osećao dobro u svojoj koži, ne zbog sebe, već zbog prozivki… Nisam se nikome žalio, sve sam rešavao u svoja četiri zida, prvo je za to saznala jedna nastavnica, u zbornici je to proširila svima, tako sam tada čuo. Nisam bio baš fantastičan đak, bio sam vrlo dobar, bilo je komentara kako treba više da učim i da se manim mojih gluposti i da prestanem da pravim budalu od sebe. Moji nastavnici su pričali o meni, učenici su pričali o meni, ali ne po lepom, ne znamzašto, svima je bilo smešno, nije bilo lepih reči.
„Hejt“ je za Miloša postala uobičajena stvar
- Sa tehnologijom susrećem se od malena, nisam dobio telefon kao danas što dobijaju, sa dve godine, dobio sam ga u sedmom razredu, bilo mi je čudno ali ipak smo mi ta generacija. Pre toga mislim da sam imao neki telefon da mogu da se javim mami i tati ali prvi telefon na “dodir”, na touch screen dobijam u sedmom razredu. Svidela mi se pomisao snimanja video blogova i sličnog sadržaja gledajući druge “youtubere” koji to rade, bilo mi je zanimljivo da me vide i da budem poznat. U sedmom razredu snimio sam svoj prvi video i susreo se sa jako velikom mržnjom – “hejtom”.
Srećan sam zato što sam postigao veliki uspeh, mnogo veći nego što sam očekivao. Sada prolazim kroz neke dobre faze, koje sam morao sam na neki zreo način da prođem i naučim. To su neke emotivne stvari. Trudim se da učim i iz svojih i iz tuđih grešaka. Bilo je teško biti popularan na društvenim mrežama a nepopularan u svojoj okolini.
- “Hejt” sam dobio od strane mojih sugrađana, većinom mog godišta. Njima je to bilo smešno, niko do sada nije tako nešto radio na društvenim mrežama. Na ulici je bilo raznih dobacivanja, uzvikivanja za mnom i slično, to je na mene dosta uticalo, čak i dan danas vučem neke posledice, mislim da sam zbog toga i malo anksiozan, ne trpim lako taj „hejt“. U sedmom razredu sam prestao na kratko vreme da snimam, kada sam video koliku mržnju dobijam, nisam mogao više da trpim, sreća, fizičkog nasilja nije bilo nikad. Vređali su me i dobacivali, možda to nije bila velika uvreda ali sam tada to shvatao kao nešto grozno. Napravio sam pauzu do kraja školovanja, kada sam mogao da se povučem u kuću i samo to radim. Ponovo se vraćam snimanju kada sam završio Srednju školu.
Kao dete sam proživeo stvari koje drugi ne mogi da zamisle danas, kako je kada se ima toliko pratioca i kada polako ideš prema cilju, a zapravo si još dete. To je dosta traumatično za jednog klinca. Morao sam da se okrećem i gledam iza svog ramena. Bilo mi je teško da se uklopim uz decu koja nisu bila kao ja. Bio sam valjda neki čudak. Na neki način sam stalno stajao sa strane. Sve dok nisam postao momak nisam mogao da svarim neke stvari. Bio sam odbačen od društva, jer me ono nije razumelo.
- Bilo mi je glupo da se požalim bilo kome. Bilo je komentara i od nastavnika – Dobar je rad ali bolje da si učio više nego što snimaš one tvoje gluposti. Tada sam mislio da je problem u meni i postao sam depresivan. Na internetu sam istraživao šta je ankcioznost i kako znati da si anksiozan. I dan danas imam problem, sklanjam se od ljudi, kada mi grupa ljudi mog godišta ide u susret ja prelazim ulicu jer iščekujem da će me prozivati. Palo mi je na pamet da odem kod doktora ali nisam. Uopšte nije glupo u mojim godinama otići kod lekara, psihoterapeuta, požaliti se i tražiti rešenje, ali ja nikako nisam mogao da napravim taj korak i odem. Nikada nisam pomišljao da oduzmem sebi život, ja volim život. Na sreću, roditelji mi nikada nisu branili, pratili su šta kačim ali su uvek govorili da mi to bude nešto sporedno, da se držim posla koji sam tada radio. Uvek su govorili da mi to bude hobi.
Hobi je prerastao u posao. Odrastao sam i sada malo drugačije gledam na Svet oko mene. Ostale su posledice tog nekog neprihvatanja ali ja idem napred. Pokazalo se da moje zatvaranje u sobu i rad na društvenim mrežama jednog dana mogu da donesu dobar izvor zarade, ali ono šta je najvažnije, odredilo je moju karijeru i dobio sam hrabrost da napredujem. TikTok mi je pomogao da budem uspešniji, upisaću fakultet, oblast marketing.
- Krenuo sam na TikTok- u sa serijalom gde sam isprobavao stvari koje sam kupio kod kineza, to je bio kontent za decu, i stariji su to malo voleli da gledaju. Ideja mi je došla iz glave, polako sam kupovao sve stvari kod kineza i napravio serijal. Sada snimam razne stvari i kako sam napredovao i odnos prema meni se promenio. Javljaju mi se oni koji su me zezali, kao da se nikada ništa nije desilo u prošlosti, te poruke kuliram, opraštam ali ne zaboravljam. Tremu i dalje imam, pred kamerama nisam isti kao uživo, nisam se dovoljno opustio. Fanovi ne vole “zgrčene” i ja se trudim da budem što bolji, da budem ono što sam ja zapravo.
Budući da je zbog posla konstantno prisutan na društvenim mrežama Miloš Lalić nam je uz smešak rekao da u oflajn svetu sve stiže da danas ima i svoj privatni život van interneta, te da ga čine njegova porodica i prijatelji. Ipak, privatan život ne voli da deli sa svojim mnogobrojnim pratiocima.
- Nikada veliki broj pregleda i lajkova nije uticao na mene, to je virtuelno, nemam osećaj da su to stvari ljudi, ne znam zašto, ne dozvoljavam sebi da me to ponese. Sada i zarađujem dobro. U Agenciji i preko sponzora, sponzori se sami javljaju. Trenutno imam stalnog sponzora, poslednje dve godine. Javljaju se za reklamriranje proizvoda. U biznisu sam se snašao dobro, ljudi pokušaju da te iskoriste ali se brzo prepoznaju. TikTokeri prave razne meet upove, imali smo u Sremskoj Mitrovici meet up, došlo je preko 100 dece ali otkako je korona krenula to je sve dosta slabije. Kada sam se video sa prvim fanom, osećaj ne mogu opisati, nekada mi nije jasno da neko sa mnom želi da se slika, jedna devojčica u Šapcu počela je da plače i da se trese jer je mene videla, bilo mi je malo krivo tada. Reakcije roditelja su različite, neki podržavaju i prihvataju a dosta roditelja sklanja decu i ne dozvoljava im da se na primer slikaju.
Ozbiljan rad na društvenim mrežama nije težak posao, ali neophodno je biti kreativan i znati šta bi moglo da privuče ljude, šta će ih naterati da posete profil, ostanu tu uz tebe neko vreme. Zahtevan je u pogledu konstantnih ideja i inovacije koja je neophodna za ovaj posao, pogotovo sada kada je kontent marketing najzastupljenija stvar na tržištu i kada smo prezasićeni informacijama. Umeće je da prikažeš tu informaciju na što kreativniji i zabavniji način.
- Od početka mi je lako, za editovanje sam posvetio malo vremena ali mi dosta stvari ide a na tiktoku imam oko 3.000 klipova. Nemam brojke na koju ciljam, samo nebo mi je granica. Svi na kraju dana jure brojku, ja radim to što volim, naravno da je dobro imati mnogo veliku broju ali mnogi otvaraju profile zbog brojke, ja ne. Jedino čega se uzdržavam, što je potpuno i normalno, jesu neke provokacije i negativni komentari. Nikada to ne bih ni radio, nisam osoba koja će da komentariše nešto ukoliko mi se ne sviđa, to ću zadržati za sebe i svoje najbliže. Sve gledam da bude u skladu sa nekim vaspitanjem i pristojnošću, ja ne mogu van toga da odem.
