Svaka treća žena u Srbiji veruje da je porodično nasilje nad ženom privatna stvar, pokazuje istraživanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

U saopštenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i američke ambasade, podseća se da svi moramo da imamo društvenu i moralnu obavezu da prijavimo saznanje ili sumnju na nasilje i da smo kao društvo spremni da pružimo podršku.

Nasilje nad ženama je rezultat rodnih stereotipa, rodne neravnopravnosti i kulturoloških normi, problem nasilja nad ženama ostavlja ozbiljne posledice na društvo.

Bez modrica, ali sa traumama

Mnogo je oblika nasilja nad ženama, a svaki od njih, ako prođe neprijavljeno i nekažnjeno, nije samo ugrožavanje života jednog bića već urušavanje ljudskosti jednog društva. Svesni da je mnogo žena lično doživelo, proživelo, a često i jedva preživelo, treba govoriti i pisati stalno o nasilju nad ženama, pa i psihičkom, jer svaka izgovorena i napisana reč ili primer mogu pomoći da takvog nasilja bude što manje. A kad se ono dogodi, da žene ne postaju i ne ostaju prestravljene i bespomoćne žrtve prepuštene same sebi i svojoj muci.

`pa, šta da radim, tako je, ima žena koje trpe mnogo gore`

Nisi ti to dobro razumela, šta je s tobom, idi kod lekara preispitaj se, nisam ja to rekao, nisi dobro čula ni videla i slično. Vidi kakva si, pogledaj se u ogledalo. Ti si za psihijatriju, niko ne može da te trpi. Ne mogu više da te slušam, odlazim da se Poznato?

Žena kojoj se  psihičko nasilje dešava jedan duži vremenski period, počne da preispituje svoj razum i odnos sa drugima. Ona jednostavno postaje poslušnik i podobna da se nad njom vrši dugogodišnje nasilje.

Žene se najviše dvoume prijaviti ili ne psihičko nasilje iako je ono često uvertira u fizičko nasilje

Žene je najčešće strah da bi mogle izgubiti starateljstvo nad decom ili ekonomsku sigurnost. Osuda okoline takođe je velika stavka kod odluke da li prijaviti ili ne.

Žene najčešće prijavljuju fizičko nasilje. Odnosno, nasilje koje se dešava uz primenu fizičke sile, bez obzira je li došlo do fizičke ozlede usled takvog postupanja. Kod takvog je nasilja strah za vlastiti život, ali i život i dobrobit dece žrtve, najveći i služi kao „okidač“ za prijavu u mnogim slučajevima.

Svaki novi slučaj, otvara pitanje odgovornosti svih nas i spremnosti društva da prepozna, reaguje i stvori okruženje koje će pružiti podršku, empatiju i sigurnost.

Nasilje u porodici, partnerskog i ne-partnersko je ozbiljan problem koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice.

Zabrinjavajuća je činjenica to što je za mnoge žene njihov dom postao najnesigurnije mesto za život, a posebno opasan trenutak za ženu je kada se odluči da napusti nasilnika.

Mnogo žena iz različitih društvenih grupa trpi nasilje, ali su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku i one se izuzetno retko usuđuju da prijave nasilje.

U današnjem svetu, kada nasilje poprima različite forme i kada je sve prisutnije u digitalnoj sferi, gde postaje “nova normalnost”, ne smemo zaboraviti da je to kršenje ljudskih prava koji se ne sme tolerisati i pravdati, da je sramota biti nasilnik kao što je sramota to nasilje ne prijaviti.

Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovodenje zakona (INL), ambasade SAD u Srbiji, u saradnji sa predstavnicima institucija, nevladinih i medunarodnih organizacija, započeo je godišnju kampanju u Srbiji sa ciljem da informiše građane o važnosti prijavljivanja nasilja.

„Ne tiče me se, tiče se svih nas“ dokumentarni film koji je urađen povodom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

VIDEO https://www.instagram.com/reel/Clsw26xvTeV/?utm_source=ig_web_copy_link

Film je snimila kancelarija INL (Međunarodni biro za borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona) ambasade SAD u Srbiji u okviru pomenute kampanje sa ciljem da pokaže važnost prijavljivanja nasilja. Film je snimljeni društveni eksperiment koji je sproveden u Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici da bi se zabeležile reakcije građana nad nasiljem nad ženama.

Kampanju u Srbiji sprovodi Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) ambasade SAD u Srbiji, uz podršku velikog broja organizacija koje se bave ovom temom, a aktivnosti se završavaju 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava. Ovogodišnja kampanja usmerena je na celokupno društvo i na podsećanje da svi moramo da imamo društvenu i moralnu obavezu da prijavimo saznanje ili sumnju na nasilje i da smo kao društvo spremni da pružimo podršku.

U filmu se mogu videti scene iz društvenog eksperimenta koji je sproveden kako bi se zabeležile reakcije građana na nasilje nad ženama. Nasilje ne može biti privatna stvar jer predstavlja jedno zlo u društvu koje utiče na sve nas. Cilj filma jeste da se podigne svest u zaštiti žena i da rečenica “ne, tiče me se“ pređe u „tiče se svih nas”, jer smo svi deo zajednice i jednako dužni da svakog pojedinca štitimo od nasilja i jednako obavezni da ne ćutimo.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „Žena bez siromaštva i nasilja“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.