Svakog meseca svako domaćinstvo ima stalne troškove, a svaki odlazak u prodavnicu, kupovina osnovnih namirnica, podmirivanje troškova za energente, komunalne usluge… poslednjih nekoliko meseci znači odvajanje više novca.
Trka između primanja i troškova neprestano se vodi i, iako ni zarade ni troškovi nisu isti u celoj zemlji, izvesno je da brže rastu iznosi na strani rashoda nego prihoda.
Statistički podaci o primanjima zaposlenih u Srbiji govore da se ona znatno razlikuju, odnosno plate zaposlenih u nekim delatnostima višestruko su veće od prosečne republičke plate, a u nekim drugim delatnostima su daleko manje od tog proseka. Prosečna zarada je iznos do kojeg se dolazi na osnovu svih isplaćenih zarada u toku jednog meseca, izračunava se na osnovu iznosa obračunatih zarada i broja zaposlenih, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u junu je prosečna plata u Srbiji bila 74.302 dinara.
Slično je i kad su u pitanju troškovi jednog domaćinstva, koji se mere iznosima prosečne i minimalne potrošačke korpe, odnosno rashodi za iste troškove nisu isti u celoj zemlji. Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a na osnovu podataka RZS, u junu je prosečna potrošačka korpa u Srbiji bila vredna 85.769 dinara, a za minimalnu je bilo potrebno 44.346 dinara.
Od 15 gradova za koje RZS objavljuje uporedne podatke o zaradi i troškovima, u junu su najviše novca zaradili zaposleni u Beogradu, a oni su morali da izdvoje i najviše novca za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe. Prosečnu zaradu u glavnom gradu, koja je bila 95.745 dinara i troškove minimalne potrošačke korpe od 50.877 dinara razdvajalo je 44.868 dinara, odnosno s prosečnom beogradskom platom mogli su se podmiriti troškovi dve minimalne potrošačke korpe na republičkom nivou.
Uporedni podaci RZS o primanjima i rashodima u Vojvodini uključuju Novi Sad, Pančevo, Suboticu, Zrenjanin i Sremsku Mitrovicu.
U ovim gradovima jedino su zaposleni u Novom Sadu zaradili više od republičkog proseka zarada, oni u Pančevu iznad vojvođanskog proseka, ali su u svim troškovi domaćinstva mereni iznosima minimalne potrošačke korpe bili viši od iznosa te korpe na republičkom nivou. Najviše mogućnosti imali su zaposleni u Novom Sadu, koji su u junu, s prosečnom zaradom bili u prilici da napune gotovo dve minimalne potrošačke korpe. Naime, minimalna potrošačka korpa bila je 47.419 dinara, a prosečna zarada 87.451dinar, te je razlika 40.032 dinara. Najmanje novca nakon podmirivanja troškova minimalne potrošačke korpe i zarade imali su stanovnici Zrenjanina – 21.098 dinara. Naime, prosečna zarada bila je 67.790 dinara, a minimalna korpa 46.692 dinara.
S prosečnom junskom zaradom od 73.011 dinara i podmirivanja troškova minimalne potrošačke korpe od 46.592 dinara, stanovnicima Pančeva u junu je preostalo 26.419 dinara. Zaposlenima u Subotici, koji su u proseku zaradili 69.009 dinara, za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 46.028 dinara, tako da im je na raspolaganju ostalo 22.981 dinar. U Sremskoj Mitrovici su zaposleni u junu zaradili 66.728 dinara, minimalna potrošačka korpa bila je 44.969 dinara, te im je od mesečnih primanja ostalo 21.759 dinara.
