Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. februara (14. februara po julijanksom kalendaru) slave Svetog Avksentija i Svetog Kirila slovenskog – Ćirilovdan.
Prepodobni Avksentije
Sv. AvksentijeVrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Avksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Avksentijeva gora. Ne ostvari mu se želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer nađoše ga čobani i razglasiše ga. I počeše k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: i ja sam čovek grešan! No prinuđen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.
Sveti Kiril slovenskiKonstantin Filozof (grč. Κωνσταντίνος), poznatiji kao sveti Ćirilo (grč. Κύριλλος, crkvenoslovenski: Kirilъ) (827 – 14. februar, 869) je bio vizantijski misionar koji je sa svojim bratom Metodijem doneo pismenost i hrišćanstvo Slovenima. Bio je jedan od najboljih lingvista, teologa i učenih ljudi svog doba, savremenik Fotija I (858—867, 877—886) i tvorac prvog slovenskog pisma glagoljice iz koje se kasnije razvila nova azbuka koja je u njegovu čast nazvana Ćirilica. Pre misije među Slovenima, bio je kao izaslanik vizantijskog cara i svog školskog druga Mihajla III (842—856, samostalno 856—867) među Arapima u Samari na Tigru (oko 851) i među Hazarima zajedno sa bratom.
Tokom misije među Hazarima braća su na Krimu kod Hersona našli mošti pape Klimenta I (88/92—98/101), kao i jevanđelje i psaltir pisane ruskim slovima na gotskom jeziku[1]. Tokom svoje misije među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini kneza Rastislava (842—870), braća su se našla na udaru germanskog sveštenstva koje je na tom prostoru širilo hrišćanstvo na latinskom jeziku, zbog čega su oko 867. godine bili primorani da odu u Rim i traže dozvolu za svoj rad od pape. Na tom putu su se zaustavili u Panonskoj kneževini kneza Kocelja (861—872), započevši svoju misiju i na tim prostoru. Tokom boravka u Rimu, papa Hadrijan II (867—872) im je dao dozvolu da nastave bogosluženje na crkvenoslovenskom jeziku i sam održao službu na njemu u katedrali svetog Petra. Konstantin se u Rimu razboleo i zamonašio u jednom grčkom manastiru, uzevši tom prilikom monaško ime Ćirilo(grč. Κύριλλος) što znači Gospodnji. Pedeset dana posle toga je umro 14.02.869. Zajedno sa bratom je 1980. godine proglašen svecem zaštitnikom Evrope, a po njemu je nazvan, oko 1.505m nmv. visok planinski vrh na ostrvu Livingston, koje se nalazi u arhipelagu Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku.
