Sremska Mitrovica danas nosi laskavu titulu „grada budućnosti“. Dobar geografski položaj, blizina glavnih saobraćanica, reka… samo su neke od prednosti.
U novijoj istoriji, grad je administrativni centar okruga. Ali, zato je u daljoj prošlosti, s početka naše ere, Sirmijum bio jedan od glavnih gradova rimske imperije. „Majka gradova“, tako su ga istoričari nazivali pre 17 vekova, u vreme kada je Sirmijum ispunjavao čak i neke današnje „gradske“ standarde, imao je vodovod, kanalizciju, podno grejanje, ali i raskošne gradske vile.
Ko jednom slučajno ili namerno svrati u Sremsku Mitrovicu, nekadašnji Sirmijum shvati da tom gradu itekako ima šta da se vidi i oseti i iznova mu se vraća.
Sremska Mitrovica nesebično otvara svoje kapije i širokim osmehom dočekuje sve one koji žude za lepotom sremske ravnice. Multikulturalni duh grada spaja gradove i regije, turisti iz raznih krajeva sveta potvrđuju činjenicu da kultura briše granice. Nekada davno u IV veku istoričar Amijan Marcelin, dao mu je uz mnoge pohvalne epitete i naziv “ mnogoljudan. „
Varvarske horde rušeći lepotu grada Sirmijuma, nisu uspele da unište reči zapisane na opeci, kamenu, miljokazu, sarkofagu. I dovoljno je da prošetate gradom i zavirite u lapidarijum, gradski park, rimske iskopine i čućete priču o gradu koji odoleva vremenu.
Neki ga danas vide i kao grad odakle je Bane Ivanović, naravno u pitanju su mlađe generacije. To bi značlo da grad vide kao riznicu odličnih sportista, što nije daleko od istine. U protekle dve godine Sremska Mitrovica je imala tri olimpijca!
Mnogima je Sremska Mitrovica, najpoznatija po najstarijem državnom zatvoru. Međutim poslednjih godina i to se menja, pa mnogi turisti dolaze zbog Carske palate, Zasavice… a videli ste tokom avgusta zbog nekoliko dešavanja u gradu, a i zbog Vinskog parka. Posetioci su bili glumci, pesnici…, a kako novo vreme donosi i nova zanimanja, a predstavnici tih novih zanimanja smatraju da su ovakva dešavanja zanimljiva za njihove stranice na društvenim mrežama, u Sremskoj Mitrovici bilo je i influensera.
Sremska Mitrovica ima turistički potencijal, i iako manji Grad ima očuvano kulturno-istorijsko blago. Putnici koji prolaze kroz grad, turisti ili oni koji su odavno otišli iz Sremske Mitrovice, a dolaze svako leto, najčešće kako bi iskoristili da leto provedu na „Mitrovačkom moru“, našoj reci Savi, u obilasku grada, preskoče da prođu pored znamenitih zgrada ili zaborave da šetaju ulicama koje su među najstarijim na Svetu.
Sremska Mitrovica je jedna velika nepoznanica, mi svaki dan hodamo po starom Sirmijumu, u baštini imamo dva milenijuma.
Današnja Sremska Mitrovica, kao bivši carski grad i jedna od prestonica starog Rima ima čime da se podiči i šta da pokaže svetskoj javnosti. Sistematska istraživanja Sirmijuma započeta su 1957. godine i odvijaju se, u većem ili manjem obimu, sve do danas.
Da je Mitrovica i Sirmium nepoznanica govori arheološki lokalitet broj 85, gde je pronađena Dijanina glava od mermera, glava od Porfira, verskog službenika. U predhodnih više od 60 godina u Sremskoj Mitrovici je bilo nekoliko značajnih arheoloških otkrića , a šta nas sve očekuje videćemo kada se nastave iskopavanja.
Iskopavanja i istraživanja u Sremskoj Mitrovici se rade, arheolozi smatraju da bi moglo i više, ali sa druge strane postoji i objašnjenje zašto do sada nije bilo više arheoloških iskopavanja u samom gradu. Grad živi, posle Sirmiuma, grad se razvija. Govorilo se da su američki arheolozi predlagali da se ceo grad izmesti preko želežnice, sa druge strane autoputa, da bi se ovde otvorio arheološki park. Naše vlasti su procenile da bi to bio veliki rizik i da bi naštetilo spomenicima kulture koji su takođe pronađeni u novijoj istoriji.
Rimljani i putokazi
U vreme Rimljana nije bilo putokaza, ali je bilo miljokaza. Danas u Sremskoj Mitrovici postoji primer miljokaza koji je Rotari klub Sremska Mitrovica poklonio je gradu, monumentalni spomenik sa simboličnim elementima rimske gradnje, tradicije grada i uspomenom na Konstantina Velikog.
Ovaj miljokaz prikazuje kako se pored puta koji se nekad zvao Via militaris, a koji je vodio od Rima do Carigrada, označavao put kojim se putuje. Tim putem su išle mnoge legije i mnoge vojske, trgovački karavani, kao i sve ostalo. Tim putem bilo je mnogo stubova koji su označavali udaljenost.
Na prostoru hipodroma je 1867. godine pronađen miljokaz posvećen caru Konstanciju II, koji je, u stvari, bio postament za carevu skulpturu u prirodnoj veličini. Ovaj miljokaz se danas nalazi u Beču, u lapidarijumu „Kunsthistorisches“ muzeja i najbolje je očuvan miljokaz pronađen u istočnoj Evropi.
Na ovom, stubu u Sremskoj Mitrovici, može se videti koliko je udaljen Sirmium od Singidunuma, do Zagreba, Vinkovaca, Siska i tako dalje.
Sremska Mitrovic ima originalne miljokaze sačuvane u Lapidarijumu Muzeja Srema, međutim, najkvalitetniji miljokazi nalaze se širom sveta. Sve pronađene stvari pre Drugog Svetsko rata odnošene su u Beč, Zagreb, London.
Zgrade u ulici Vuka Karadžića, kada krenemo dalje prema centru grada, govore o drugom periodu Mitrovice a to je period vojne granice od 1747 godine ovde se uspostavila vojna granica između Austrougarske i Srbije i tu se formira puk.
Današnja zgrada Muzeja bila je sedište komande, dok je preko puta nje bila zgrada tužilaštva, zatim sudska zgrada koja je srušena zbog hotela Sirmijum, a iza sudske zgrade, na mestu gde je današnji Sirmium, tu se nalazio zatvor.
Zgrade sa karakterističnim visokim zabatima i kosim krovovima, koje se nalaze pored današnje Carske palate, bile su zgrade Austrougarskih oficira i podoficira, dok su mlađi vojnici živeli u današnjoj Zmaj Jovinoj ulici.
Sedište Istorijskog arhiva „Srem“ nekada je služilo za potrebe Glavne straže u periodu Vojne granice. Sa današnjom zgradom Muzeja Srema i Gradskim parkom, tadašnjim vežbalištem za vojnike, čini ambijentalnu celinu tog perioda. Potiče iz druge polovine 18. veka, a nakon ukidanja Vojne granice, zgrada je bila glavna Pošta sve do 60ih godina 20. veka. U periodu vojne granice razvio se ovaj deo grada, izgrađeno je oko 30 objekata.
U carinarnici u Mačvanskoj Mitrovici, sadašnja zgrada brodogradilišta koja je izgorela, beleži se podatak da je jedne godine bilo iz Srbije u Austrougarsku uveženo 300.000 komada stoke, goveda, volova, svinja, ovaca. Ovde je vladala velika trgovina. To je razlog zašto je Mitrovica lepa, Mitrovčani su bili veliki trgovci i grad se razvijao. Najpoznatiji su bili trgovci svinjama i drvetom.
