SLAVIMO LETNJEG SVETOG NIKOLU

Vernici sutra obeležavaju praznik, takozvani Mladi Sveti Nikola, dan kada su mošti najčešće slavljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz likijskog grada Mira u Bari, gde i danas počivaju. Tom prilikom, desila su se mnoga čuda. Iscelili se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni.

To se, kažu i dan danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti. Mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari. Oni koji slave Nikoljadan, današnji dan obeležavaju kao preslavu, i obrnuto praznik se u narodu naziva letnji ili mladi Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.

Sveti Nikola zimski praznuje se u znak sećanja na dan svečeve smrti, 343. godine. Prema narodnom verovanju, ovaj prolećni praznik, vezan je za obrađivanje zemlje. Na ovaj dan prema verovanjima nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ ovaj praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola. Ovaj svetitelj rođen je u gradu Patari, u oblasti Likije, na području današnje Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Njegovi roditelji, Teofan i Nona bili su znameniti ljudi, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima.

Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru „Novi Sion“ i još za života narod ga je prozvao Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen. Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Potom, Sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimilijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija,optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.

Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i najčešća je srpska slava. Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i slave Svetog Nikolu koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.

Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik. Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Deo mošti prebačen je u Moskvu.

Deo mošti počiva u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja. Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.