Pre trideset jednu godinu, na današnji dan, Srpski pokret obnove (SPO) organizovao je prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, sa sloganom „Miting protiv petokrake“, na Trgu Republike u Beogradu.
Prve masovne demonstracije u višestranačkoj Srbiji protiv vladavine Slobodana Miloševića održane su na današnji dan 1991. godine, na Trgu Republike.
Demonstracije 9. marta, u organizaciji Srpskog pokreta obnove pod sloganom „Miting protiv petokrake“, bile su početak uličnih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom.
Sećanje na 9. mart 1991. godine
Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana „TV Bastiljom“.
Glavni zahtev upućen vlasti bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome, na Trgu republike okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica pozorišta Vida Ognjenović.
Pozivom na „juriš“ sa balkona Narodnog pozorišta
Dok su se sa terase Narodnog pozorišta lideri opozicije obraćali demonstrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.
U sukobima policije i demonstranata povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici, dok je bežao od demonstranata, život je izgubio policajac Nedeljko Kosović.
Nešto kasnije, policija je upotrebila vatreno oružje i tom prilikom je stradao sedamnaestogodišnji Branivoj Milinović.
Lider SPO-a Vuk Drašković je uhapšen, a zabranjen je rad televiziji Studio B i Radiju B92. Slobodan Milošević demonstrante je nazvao „snagama haosa i bezumlja“.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
To veče oko 20 časova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada je Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića, a televizija Studio B i Radio B92 su nastavili sa radom.
Protest 9. marta 1991. godine organizovan je u ime pobune protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je bila neobjektivna, puna optužbi i uvreda na račun opozicije i u službi propagande za tadašnji režim Slobodana Miloševića, zbog čega su je zvali „TV Bastilja“.
Oko 100.000 demonstranata zahtevalo je smenu generalnog direktora Dušana Mitevića i četiri urednika RTS-a Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Zabrana mitinga, jake snage policije, pokušaji da se građani rasteraju suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom i silom, prebijanje demonstranata bili su način na koji se tadašnji režima Slobodana Miloševića za obračun s neistomišljenicima. U sukobu demonstranata i policije bilo je povređeno više od 200 ljudi.
Poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je pucala bojevom municijom i tada je ubijen 17-godišnji Branivoje Milinović. Uhapšen je predsednik SPO Vuk Drašković i zabranjen je rad Televizije Studio B i Radija B92.
Kao odgovor na to 10. marta studenti su krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je počela „plišana revolucija“.
Posle nekoliko dana protesta zahtevi studenata su usvojeni, Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo ostavku. Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.
