KPZ Sremska Mitrovica danas je, povodom obeležavanja Dana Ustanove, održana promocija knjige „Stradanje Srba u mitrovačkoj kaznioni tokom XX veka“ koja je nastala kao rezultat sistematičnog rada na pripremi monografije o ovoj kazneno-popravnoj ustanovi, osnovanoj pre 127 godina.
Povodom Dana ustanove održana je promocija knjige „Stradanje Srba u mitrovačkoj kaznioni tokom dvadesetog veka“.
U sklopu obeležavanja 127. godišnjice postojanja održana je predstava kojom je predstavljena je i knjiga pod nazivom Stradanje Srba u mitrovačkoj kaznioni tokom dvadesetog veka“ autora Đorđa Cvijanovića.
„Krenuli smo odatle da je nacionalna istorija izuzetno važna za sve narode tako i za nas Srbe. Istorija država regiona i Sveta je izučavana, ali najmanje što znamo je istoriju našeg mesta. Povod ove knjige je bio prikaz istorije grada iz jedne neobične perspektive, jedne institucije koja je uveliko u prošlo vreme prevazišla okvire jednog malog sremskog grada ali je značajna jer su u njoj boravili mnogi ljudi, ne zbog loših dela, bilo je tu za vreme Austrougarske srpskog življa koje je boravilo nedužno u kaznioni između dva svetska rata, bilo je tu jevreja, srba, roma… Ova institucija, od samog početka kada je knez Ban Huen Hedervar na osnovu ideologije Marije Terezije i austrougarskog cara Franc Jozefa rešio da sagradi jednu humanističku ustanovu, ona je u principima najmanje imala humanizam. Opisane su tragične sudbine ljudi iz kaznione, stradanja slovenskog naroda. Istoriju moramo poznavati da bi učinili prave korake za budućnost. Knjiga je deo monografije mitrovačke kaznione, to je prvi pisani trag o ovoj velikoj instituciji. Upravnik kaznione došao je na ideju da se Srbi stave u jedan kratak okvir i period koji će prikazati stradanje u ovom delu. Ovu ideju sam prihvatio oberučke, Mitrovica je predstonica Rimskog carstva, u vreme osmanlija dignuta je na nivo šehera sa 12 džamija i 14 mahala. Građu prikupljamo šest godina, najviše u regionu Vukovarsko sremske županije, najviše građe smo našli u Novom Sadu, Vinkovcima i Zagrebu.“
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević ocenio je da celo društvo ima obavezu da ceni istorijsko nasleđe i upozna mlađe generacije sa svojom istorijom.
Uprava KPZ Sremska Mitrovica je pokazala moralnu i ljudsku odgovornost kad je odlučila da sačuva vrednu istorijsku građu i prikaže stradanje srpskih civila u vreme takozvane NDH – rekao je on.
Carević je podsetio da KPZ od 2019. godine ima stalnu istorijsku postavku „Zapečaćene sudbine“, posvećenu ovim i drugim važnim istorijskim dešavanjima i ličnostima po čemu je ovaj zavod jedinstven u Evropi. On se osvrnuo na 127 godina postojanja zavoda, osnovanog u doba Austrougarske monarhije, i istakao da je KPZ Sremska Mitrovica danas moderna ustanova koja već nekoliko godina sprovodi programe koji prate savremenu penološku praksu.
„Kazneno popravni zavod Sremska Mitrovica izbliza ne liči više na kaznionu, danas je to ustanova u kojoj se primenjuje savremena praksa, kroz naše programe koji su tu za dobrobit osuđenih lica. Možete videti da smo uspostavili nove trendove, imamo socijalizaciju lica lišenih slobode uz pomoć pasa, konja. Razvili smo nove programe obuke za rad koja su deficitarna na tržištu rada , našim osuđenicima se povećavaju šanse da kada izađu na slobodu da nađu posao i obezbede egzistenciju. Vodimo računa o sportskim aktivnostima, nedavno je održan fudbalski meč između osuđenika i legendi Crvene Zvezde, neki od učesnika kada su prekoračili prag ove ustanove nisu ni zamišljali da će igrati protiv legendarnog Boška Đurovskog i ostalih velikana. Moramo biti zahvalni zaposlenima u KPZ koji uvode nove programe.”
On je zahvalio stručnom timu zavoda zbog domaćinskog ophođenja prema budžetskim sredstvima i poručio da će Uprava i Ministarstvo pravde biti i dalje podrška svim zaposlenima koji odgovorno obavljaju svoje dužnosti.
Sadašnji upravnik Aleksandar Alimpić je na toj funkciji poslednjih sedam godina. Između ostalog, on je nagrađen Nagradom OEBS kao Ličnost godine 2018. kojom se odaje priznanje pojedincima čiji rad odražava posvećenost ciljevima za koje se ta organizacija zalaže. Alimpić kaže da je na ovaj način još jednom odata pošta precima. “ Na ovaj način još jednom smo odali poštu setivši se naših predaka, naših dobrih hrabrih predaka koji su godinama i decenijama stradali u ovom gradu, u ovoj kaznioni. Stradali su kao žrtve različitih režima, kao žrtve rata ali čini se da je najstrašniji i najobimniji oblik rata istrebljivanje Srba sa ovih prostora“.
Sećanje je spomenik tvrđi od svakoga kamena, ako smo ljudi oprostiti moramo ali zaboraviti nikada ne smemo, rekao je Alimpić.
