SREMSKA MITROVICA. Predavanje „Jevreji u Sremskoj Mitrovici“ održaće se u sredu, 7. decembra u Muzeju Srema.
U Muzeju Srema, postavljena je izložba Jevrejske opštine Novi Sad „Sinagoge u Vojvodini”. U okviru izložbe biće održano predavanje „Jevreji u Sremskoj Mitrovici“ koje će voditi istoričar Miljan Garčević. Predavanje će se održati u sredu, 7. decembra sa početkom u 18. časova.
Istoričar Miljan Garčević govoriće o prošlosti mitrovačke jevrejske zajednice, upoznaće zainteresovane sa istorijom ove zajednice, male ali vredne, zajednice koja je nestala u toku Drugog svetskog rata. „Saznaćemo kako je teklo njihovo doseljavanje na ovo područje, kako su se stopili sa ostalim stanovnicima grada i kako su ostavili svoj pečat na život mitrovačke varoši. To je još jedna prilika da se prisetimo naših nekadašnjih sugrađana, otrgnutih od nas na najsvirepiji način tokom stravičnih godina Drugog svetskog rata. Dok živi naše sećanje na njih, žive će i oni, jer prošlost nije zaborav…prošlost je koren našeg života“, objasnio je Garčević.
Jevreji su se, po nekim podacima, naselili u Sremsku Mitrovicu 1786. godine, a po drugim 1870. godine. Prva sinagoga je sagrađena 1895. godine, ali pretpostavlja se da je i pre toga postojao molitveni dom. Tu pretpostavku potkrepljuju podaci da su u Sremsku Mitrovicu, još pre izgradnje prve sinagoge, dolazili kantori, šakteri i moeli iz okolnih mesta, kao npr. Adoff Fozencvajg 1870, David Stajner iz Sida 1871, Ignac Kon iz Rume 1872, Franc Rihtman, takođe iz Rume, 1831. itlrugi.
Inače, bila je to omania zgrada sa jednom većom i jednom manjom prostorijom i nalazila se u ul. Svetog Save. Nakon što je podignuta nova sinagoga, u prethodnoj se nalazio stan čuvara sinagoge.
Nova sinagoga je sagrađena na uglu ulica Svetog Save i Dositejeve. Preasednikzajednice je u ono vreme bio Josip Flajšman, koji ie velikim zalaganjem i uz pomoć ličnih veza doprineo da se 1904. godine pristupi izgradnji te impozantne građevine.
Zgrada je sagrađena prema projektu nama nepoznatog budimpeštanskog arnitekte u eklektičkoj simbiozi stilova. Bila je jednospratna, sa tri ulaza na prizemlje i dva ulaza na galerije. Zidovi sinagoge bili su obojeni u bež, a tavanica u neboplavo, sa zlatnim zvezdama. Ploče sa Deset zapovesti (Dekalog) izradio je i poklonio Josip Dajč, kamenorezac iz Beograda, rodom iz Sremske Mitrovice. Sto za čitanje Tore poklonio je Benjamin Flajšman, a porodica Flajšman darovala je jednu Toru.
Izvođač radova bio je Ivan Voler (1866-1950), iz Sremske Mitrovice.
Osvećenje sinagoge održano ie 25. X 1904. uz činodejstvovanje Salamona Najmana, rabina iz Vukovara.
Prvi rabin u ovoi sinagogi bio je Jakov Mogan.
Mikve, ritualno kupatilo, nije se nalazilo u dvorištu sinagoge, kako je uobičaieno, već je uz nastojanie predsednika Jevrejske opštine, Josipa Flajšmana, u okviru gradskog kupatila uređen bazen sa tekućom vodom za potrebe „mikve“.
Sinagoga je bila ograđena veoma lepom ogradom od kovanog gvožđa na zidanim stubovima i ukrasom na ulazu.
Poslednji kantor bio je Herman Vajsberg-Belogorski.
Sinagoga je 1941. godine opljačkana, zatim sukcesivno rušena, a građevinski materijal je raznesen.
