Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji biće sproveden od 1. do 31. oktobra ove godine. Planirano je da bude obavljen prošle godine, ali je odložen zbog epidemije virusa korona. Razmatralo se da počne u aprilu ove godine, ali kako su već bili zakazani izborili, odustalo se od toga i termin je pomeren za početak oktobra.
Popisivači, njih oko 15.000, krenuće prvi dan oktobra na teren. Biće brojnih novina tokom ovog popisa u odnosu na popis iz 2011. godine, ali su one uglavnom organizacione prirode, nisu metodološke.
Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku pojašnjava da se popis radi u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima, da sve zemlje u svetu imaju obavezu da uključe određena pitanja kao što su pol, starost, mesto rođenja, državljanstvo.
„To su pitanja koja se uvek postavljaju u popisu. Međutim, osim toga mi uvek vodimo računa i kakve su potrebe na nacionalnom nivou, koji su zahtevi korisnika bili u međupopisnom periodu i u skladu sa tim uključimo još neko pitanje ili isključujemo one za koje nije bilo interesovanja. To nisu obavezna pitanja u popisu, ali se trudimo da obuhvatimo sve i dobijemo podatke koji nedostaju„, navela je ona za Euronews Srbija.
I u ovom popisu, kao i 2011. godine, biće postavljano pitanje građanima vezano za invaliditet, jer u državi ne postoji registar osoba sa invaliditetom. Novina u odnosu na prethodni popis biće pitanje koje se odnosi na građane Srbije koji su radili u inostranstvu. Tokom prethodnog popisa postavljano je pitanje samo kada su se vratili u zemlju, dok će ovog puta popisivači tražiti podatak kada su otišli iz zemlje, kada su se vratili. Cilj je da se vidi u koju zemlju najčešće odlaze građani Srbije, u kom periodu su bili.
Ipak, kaže najvažnije izmene vezane su za organizaciju samog popisa. Naime, ovo će biti prvi popis koji se sprovodi bez papirnih upitnika i oni će se koristiti samo u izuzetnim situacijama. Popisivači će na terenu biti sa laptopovima i u posebnu aplikaciju koja je urađena za te namene, unositi elektronske upitnike.
„Popisivači će i sada ići od vrata,ali sa laptopovima i u njjih unossiti podatke. Na taj način smo obezbedili daleko bolju zaštitu ličnih podataka, jer popisivač neće šetati sa papirima gde su lični podaci građana. Osim toga, zadržavaće se kraće u domaćinstvima“, pojasnila je ona.
Elektronsko popunjavanje anketa omogućiće i da podaci budu brže obrađine i da se rezultati pre objave. Naša sagovornica pojašnjava da je kod prethodnog popisa od završetka anketiranja do objavljivanja podataka trebalo skoro godinu dana, sada očekuje da će već u aprilu početi da se objavljuju konačni rezultati.
„Prema zakonu dužni smo do kraja novembra, mesec dana posle terenske realizacije popisa, objavimo preliminarne, prve rezultate. To je samo ukupan broj popisanih lica, stanova, domaćinstava po opštinama. Imamo i socijalne kategorije stanovništva – lica koja su u zatvorima, osobe koje su u socijalnim ustanovama, psihijatrijskim bolnicama, deca bez roditelja, beskućnike, migranti. Popis u tim ustanovama organizujemo sa resornim ministarstvima i nadležnim organizacijama (Komesarijat za izbeglice). Svi podaci moraju da se objedine, da se obrade. Planirali smo da od aprila počnemo sa objavljivanjem konačnih rezultata“, navodi Đorđević.
Podseća da su na prethodnom popisu konačni rezultati objavljeni godinu dana nakon popisa. Razlog za to je što je popis rađen ručno, podaci su se slivali u Centar za obradu podataka gde su skenirani, korigovane greške. Sada će ta faza biti izbegnuta.
Popis stanovništva iziskuje i dodatna materijalna sredstva. Deo novca za sprovođenje popisa obezbedila je EU, a veći deo je iz državnog budžeta. Zbog elektronskog popisivanja ove godine učestvovaće manje popisivača.
„Sada je daleko manje popisivača, prošli put je bilo oko 46.000 popisivača i oni su radili 15 dana, čak smo u nekim gradovima morali da produžimo popis. Ovoga puta idemo sa manjim brojem popisivača, ali će raditi mesec dana, jer trebalo bi nam puno laptopova. Produžili smo trajanje popisa, smanjili broj popisivača, smanjili dužinu njihovog zadržavanja u domaćinstvu„, pojasnila je Đorđević.
U popisu stanovništva ove godine radiće 15.000 popisivača, ali i oko 2.500 do 2.600 instruktora. Javni poziv za instruktore biće objavljen 20. juna, a poziv za popisivače će biti objavljen mesec dana kasnije, oko 20. jula. Svi će morati da prođu obuku, a zatim će se obaviti selekcija kandidata.
„Biće potrebno znanje rada na računaru, osnovno znanje. Obuka će trajati pet dana i za instruktore i za popisivače, a nakon toga će biti selektovan potreban broj. Na obuci ćemo imati oko 18.000 kandidata, dok će na kraju biti angažovano 15.000 ljudi“, navodi Đorđević.
Popisivači i instruktori moraju imati završenu srednju školu i biće angažovani na mesec dana. U Zavodu kažu da će se truditi da popisivači za taj pediod dobiju nadoknadu koja će biti na nivoou prosečne zarade u Srbiji. Insruktori će radiuti duže, jer oni treba da drže obuku popisivačima, oko mesec i po dana i shodno tome će imati veću zaradu.
Popis stanovništva trebalo je da se radi prošle godine, ali je sve odloženo zbog epidemije virusa korona. Razmatrano je da nov termin bude april ove godine, ali već tada su bili zakazani izbori te je bilo neizvodljivo da se radi paralelno.
„Ne može u isto vreme da se sprovodu izbori i popis. Tako da smo kao prvi termin, kada su ljudi kod kuće, našli oktobar ove godine. Ne može popis da se sprovodi tokom leta kada su ljudi na odmorima“, zaključila je Đorđević.
Za decu mlađu od 15 godina odgovore daju njihovi roditelji, usvojitelji ili staratelji. Od dokumenata je potrebno samo znati JMBG. Podaci su zaštićeni i zagarantovana je tajnost podataka. Iz Republičkog zavoda za statistku kažu da je važno da se građani odazovu na popis, da nema razloga da podstanari strahuju i da se desi da ne otvore vrata popisivačima. Podsećaju da je njima važno gde osoba živi, a ne gde je prijavljena. Shodno tome ne treba da brinu ni vlasnici stanova ni podstanari koji žive u njima. Podaci popisa služe samo i isključivo u statističke svrhe.
