Pravoslavni hrišćani koji poste veliki Vaskršnji post ulaze u šestu nedelju koja se naziva Cvetnom nedeljom ili sedmicom. Cvetna nedelja dobila je naziv po prazniku Cveti, kojim se završava šesta nedelja Uskršnjeg posta.
Prema predanju, kada je Isus ušao u Jerusalim, vernici su pred njega bacali palmnine gane i najlčepše cveće, pa je zato ova nedelja Cvetna. Ona označava period kada se priroda budi, sve počinje da buja i cveta.
U Cvetnoj nedelji padaju praznici Lazareva subota i Cveti.
Lazareva subota
U subotu u Cvetnoj nedelji slavimo lazarevu subotu, kao uspomenu na Lazara koga je Isus vaskrsao itz mrtvih.
Slavi se kao pobeda života nad smrću, a kao simbol toga drži se Vrbica, to jest nose se u procesiji ozelenele grančice vrbe u crkvu na osvećenje, a sutradan se dele vernicima u crkvi.
Tada se u crkvu nose vrbove grančice koje se osveštaju, a zatim se sutradan, na praznik Cveti, dele vernicima kako bi ispleli venčiće.
Cveti
Crkva proslavlja Cveti u znak sećanja na ulazak Hristov u Jerusalim, kada su Hrista jašućeg na magarcu dočekivali s velikom radošću, bacajući ispred njega palmove grančice, kao i cveće, po čemu je ovaj praznik i dobio naziv Cveti.
Čitava nedelja pred ovaj praznik ima naziv Cvetna nedelja, što znači da je u toj nedelji značajnu ulogu imalo cveće, rast biljaka, to jest bujanje čitave prirode.
Običaji
Ove nedelje kreče se voćke, nasađuju kvočke, ali ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju sav cvet smetnuti i neće biti ploda.
Tokom Cvetne sedmice, a naročito u nedelju, na praznik Cveti, postoji običaj da se od cveća i vrbovih grančica pletu venčići koje stavljamo na glave ili čuvamo u domu kako bi smo privukli napredak i zdravlje.
Običaj nalaže da svi ove sedmice „zavire u svoje srce“, da se pokaju i pripreme za veliki praznik koji predstoji, jer samo oni „čistog srca“ mogu da shvate suštinu Hristovog vaskrsnuća.
Ova sedmica treba da bude priprema za sledeću Strasnu sedmicu, kada poste čak i oni koji nisu toliko revnosni vernici, zarad svog i zdravlja svoje porodice.
