Povodom 100 godina od osnivanja FK Radnički iz Sremske Mitrovice, radničkog kluba koji je osnovan 15.april 1922. godine, kao i povodom 70-te godišnjice od rođenja Vranić Radovana-Vrane i njegove pete godišnjice smrti, u subotu je ispred Agropapuk arene, stadiona FK “Radnički” otkrivena bista Vranić Radovanu Vrani. Vrana je počeo da brani brani u podmlatku Radničkog 1966. godine. Za prvi tim Radničkog debitovao je 1970. godine protiv Vrbasa u novosadsko-sremskoj ligi. Odigrao je 240 prvenstevnih utakmica u 18 sezona za prvi tim Radničkog. Imao je ponude većih klubova za prelazak, ali Vrana nije želeo da napusti Radnički i svoju Hesnu. Vrana je preminuo 23. jula 2017. godine.
Bista Vranić Radovana-Vrane, nalazi se ispred stadiona FK “Radnički”. Nakon otkrivanja biste, održana je svečana Akademija – crveno belo veče u restoranu FK “Radnički”.
Vranić Radovan Vrana
Rođen 1.aprila 1952. godinu u crnogorskom selu Šajkovcu kod Podujeva na Kosovu. Vranić Radovan bio je Crnogorac po rođenju, Srbin po opredeljenju, a Hesnerac u telu i duši. U Hesnu dolazi 1954. godine, kada njegov otac počinje da radi u Mitrošperu. Od tada Hesna i FK Radnički postali su neraskidivi deo njegovog života, Radnički njegova druga kuća.
Počeo je da brani u podmlatku Radničkog 1966. godine. Za prvi tim Radničkog debitovao je 1970. godine protiv Vrbasa u novosadsko-sremskoj ligi. Odigrao je 240 prvenstevnih utakmica u 18 sezona za prvi tim Radničkog. Imao je ponude većih klubova za prelazak, ali Vrana nije želeo da napusti Radnički i Hesnu. Samo 6 meseci je branio u FK Srem, i to nije bila njegova želja, već dogovor dva kluba.
Kao golman bio je hrabar, odlučan i siguran na golu. Često je branio i povređen.
Svi igrači i treneri su ga poštovali i cenili. Vrana na golu, Zorka u odbrani i Šerif u napadu, to je bio trio koji nosio igru Radničkog.
Vrana je uspešno igrao i mali fudbal za ekupu Silke iz Hesne, sa braćom Davidović, Sivcom, Baubalom i drugim Hesnercima.
Vranu su voleli, poštovali i cenili svi u Hesni. Pomagao je mnoge siromašne Hesnerce, radnike i radničku omladinu. Pozajmljivao im je novac, branio ih i savetovao da budu pravi i čestiti Hesnercii a pre svega pravi ljudi.
Kada je Radnički početkom 70-tih godina počeo da ide na pripreme na more, mnogi mladi Hesnerci nisu imali novca i mogućnosti da idu na more. Tada je Vrana na svake pripreme vodio po 4-5 Heneraca, koji su spavali u njegovoj sobi ili sa njim u krevetu. Zahvaljujući Vrani mnogi su tada bili po prvi put moru.
Doživljaji sa priprema Radničkog su ostale kao najlepše uspomene iz mladosti, gde su stvarana velika hesnerska prijateljstva, kumstva i drugarstvo, što je sve jačalao i davalo snaga i stabilnost Radničkog kluba.
Posle završene igračeke karijere Vrana je bio i dalje aktivan u klubu. Bio je trener golmana, a nekoliko puta je vodio prvi tim Radničkog. Bio je član uprave, šef tombole, aktivan u veteranima Radničkog. Uvek je učestvovao u radnim akcijama na stadionu Radničkog,
Radio je i pomagao u kluba kada je trebalo da se zavari i popravi ograda, kada se vadila dubinska pumpa za zalivanje, kada je trebalo popravljati mnoge stvari koje su se kvarile na stadionu. Vrana je uvek bio tu da besplatno pomogne i radi za klub. To sve govori koliko je bila velika njegova ljubav prema hesnerskom klubu i koliko je voleo Radnički.
Vrana je vodio uspešno punih 20 godina tombolu Radničkog. Dok je Vrana bio šef tombole nije bilo svađe i problema, jer je Vrana svojim autoritetom uspevao da smiri i reši sve probleme.
Uspomenu na Vranu čuvaće njegova familija, supruga Jelena, kćerka Sanju, zet Stelios, unučadi Venetija i Konstadin, svi članovi Radničkog i svi Hesnerci.
U nedelju 23. jula 2017. godine u ranu zoru u 5 časova ujutro, u svojoj kući u Hesni, prestalo je da kuca plemenito srce Vranić Radovana Vrane, legende Fudbalskog kluba Radnički i čitave Hesne. Neka pod ovom grudom sremske zemlje, Vranić Radovan Vrana Kralj Hesne i legenda radničkog kluba nađe večan mir i spokojstvo.
Zahvalnost, tugu, ljubav i uspomenu na Vranu svog učitelja, zaštitnika, vođu i Kralja Hesne čuvaće svi Hesnerci i cela Hesna. Zemljo hesnerska budi majka mrtvom sinu, bože veliki budi milostiv vernik.
Inicijativa za postavljanje biste potekla je od grupe građana na čelu sa Jovicom Stević zajedno sa porodicom Vranić.
