Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je povećao referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 3,5 odsto, saopštila je NBS.
U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.
„Izvršni odbor nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti“, navela je NBS u saopštenju.Procenjeno je da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. NBS će na taj način, kako je ukazano, doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja. NBS od oktobra prošle godine postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, centralna banka cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene. Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije. Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji, istakla je NBS. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. „Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja„, navela je NBS. Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće, po oceni NBS, dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rastu cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 6. oktobra.
Beta
