Ljudi traže razne prizore ne bi li napravili dobru fotografiju ili „selfi“ koji će prikupiti lajkove. Nakon polja lavande, sve veću pažnju privlače i polja uljane repice.
Nema ko nije krenuo put Vojvodine a da nije zastao da se slika u polju suncokreta i lavande, a sada je na red došla repa i to zbog svog prepoznatljivog jarko žutog cveća. I dok svetlo-žuti cvetovi uljarica odlično služe za skupljanje lajkova na Instagramu, poljoprivrednici muku muče sa štetom koja ostane iza onih koji dolaze smao da se slikaju.
Kako je Srem pogodan za gajenje uljane repice, nije ni čudo što ih ima. Mnoga polja, nalazi se na samim ulazima u Sremska sela. Sremom se prostiru se nepregledna žuta polja uljane repice. Veoma su privlačna za fotografisanje pa na njima vikendom možete zateći mlade ljude koji tragaju za najboljim kadrom.
Iako je prizor polja uljane repice veoma lep, ona se ne gaji kako bi ljudi ulazili u polja i pravili fotografije koje će završiti na društvenim mrežama.
Uljana repica ima višestruku namenu, a sve više se gaji radi proizvodnje – biodizela. Trećina biodizela u svetu se proizvodi od ulja uljane repice, dok u zemljama EU ona, u ovom slučaju, ima još veći značaj. Osim toga, uljana repica je treći po redu izvor biljnog ulja na svetu, posle palminog i sojinog.
Zašto NE TREBA ulaziti u polja uljane repice?
Oni koji uđu u polje, sada je izgleda na redu uljana repica, ali i bilo koje druge kulture, ne razumeju koliko je truda i napora potrebno za za rad u polju i dobre prinose. Radi fotografisanja se uđe na nekoliko minuta i bez ikakvog razmišljanja gazi po biljci .
Uljana repica, kada cveta, među prvim pašama je za pčele, a pčele mogu da ubodu influensere, neki možda i ne znaju da su alergični, pa može doći doći do velikih komplikacija, daje odgovor za Ozon Milan Milić iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica.
„Ono što je takođe bitno, osim što su pčele zaštićena vrsta i treba da se hrane na ovakvim poljima, a ako polja budu ugažena onda se one neće hraniti, uljana repica, za razliku od lavande, je jednogodišnja biljka, kratkotrajna je, i velika je šteta ugaziti polje uljane repice, ma koliko cvetovi bili lepi i primamljivi za influesere. Što se tiče oštećenja biljke, ova biljka se seje u red ali se tokom vegetacije širi i grana se, ne može se ući kao u suncokret, repica se umrsi i oni koji uđu da bi se slikali, ugaziće biljku, a tako će i prinos biti manji“, objašnjava Milan Milić.
Milić dodaje, da ova biljka trenutno stvara mahune, ona počinje cvetati rano u proleće, a cvetanje traje 20-ak i više dana. Žetva uljane repice je u junu, trenutno je procvetala ali sad kreće stvaranje mahune i potrebno je da se osuši. Ubrzo će cvet nestati, pa ko se slikao, slikao se.
Uljana repica je veoma poželjna kao predusev mnogim kulturama, pre svega jer:Ima pozitivan uticaj na strukturu zemljišta, što omogućava obradu zemljišta bez upotrebe pluga za naredni usev. Utiče na poboljšanje biološke aktivnosti u zemljištu.
Ako se setimo kako su proteklih godina prošla polja lavande na Fruškoj gori, i još nekoliko njih širom Srbije, nadamo se da žuta polja uljanje repice neće doživeti istu sudbinu.
